Ivan1962

Kao svako živo biće ne možeš izbjeći patnju,prouzročenu gubitcima u životu.
I moraš biti spreman na gubitke:
predvidive gubitke,neočekivane gubitke,gubitke koje namećeš sebi da bih se razvijao i gubitci nametnuti protiv svoje volje.
Znaj da svaki tvoj gubitak se može pretvoriti u dobitak,zaslugom tvog unutarnjeg raspoloženja.
Svaki gubitak u sebi nosi klicu novog života.
E,onda sretno narode!

hm.. ne znam

razmisli malo bolje,pa ćeš viditi

a da ti meni maloj objasniš, kako se smrt drage osobe- veliki gubitak, može pretvoriti u dobitak??

razmišljam ja i više nego što treba. uglavnom možda i je tako ali ne uvijek. ima trenutaka kada gubitak jednostvano ne može postati dobitak koliko god da ga okrećeš na sve strane.

Svi odlazimo na onaj svijet,netko prije netko kasnije.Jesi li se ikad upitala,da bi ta draga osoba voljela da budeetna i da dobiješ sve ono što nije mogla pružiti
iz te klice rađa se novi život i dobiva se snaga za dalje.

aj molim te.. odvdje se stvarno filozofira, al ti si ga pretjerao. Sigoruno je roditeljima, koji izgube dijete.. to snaga da idu dalje.

nisi dobro skužila
sve je to teško,čovjek je stvoren da pati i napreduje
jednog dana mora se pomiriti s tim,ne zabviti,jednostavno mora dalje.


svi imamo u životu gubitke

gledanje mogucnosti i u problemima je ok. al ponekad se bas treba i malo samasazaljevati, sve je to za ljude

ivan, čovjek nije stvoren da pati.

Trenutno se ne nosim najbolje sa svojim gubitkom...I dok u glavi ponavljam kao mantru rečenice: "Nje važno. Budi relna. Prestani sanjariti. Ovo je novi početak." Lomim se. Nisam spremna prihvatiti gubitak. Već mi ta patnja udara na zdravlje. Postajem bolesna. Nije mi do ničeg. Nemam želja. Ne priča mi se s nikim. Teško mi je postalo i raditi...Sad sam već u fazi kako bi tila umriti...A bila sam sve,vesela,pametna,zgodna,voljena u društvu....sad nisam ništa...

nije ništa nenormalno patiti, ali sreća može biti već iza ugla.

Mario,meni npr. ta spoznaja više ne pomaže.....

to sad tako misliš, vidjet ćeš. taj osjećaj koji sad imaš je sasvim normalan ali proći će samo moraš biti među ljudima vani i kretati se, nikako zatvoriti se u četiri zida. onda ćeš stalno mislit negativno.

sve je to stvar unutarnje snage. koliko triba vrimena za oporavak.zato triba stisnuti zube i krenuti dalje.neko se ne oporavi nikad

Išla sam sinoć vani...bila među ljudima...nisam mogla slušati nikog....na kraju sam došla doma u 3 sata još nesretnija nego što sam bila....

Ivane,slažem se....

bravo marijo

nema pravila koliko je vremena potrebno. možda već sutra naletiš na sreću.

ako j gubitak skorašnji onda je normalan takav osjećaj, ali proći će, samo se ne začahuri. nitko nije patio jedan dan.

Jeanny je u k....

lisica kad se uhvati u zamkuma sebi otkine nogu i ide dalje u život
zamislia snaga

E da san lisica....;))))

tako je ivane a tako je i sa ljudima.

jeanny dobra si cura izlaziš svako malo vani,veseliš se i na kraju si nezadovoljna
mislim da je tebi potreban unutarnji mir,trba ići šetati
to je boljka svih nas samaca

Ivane,slažem se....bome meni ne leži samački život,više sam za obitelj...ali tako je ispalo....

kome leži i ja bih se skrasio
svima nam je tako ispalo.Znaš ono prilika-poluprilika,isplati se tragati za izgubljenim vrimenom.Razumim te

ispravakne isplati se tragati zagubljenim vremenom

"Tila bi ga zaboravit,al ne mogu nikada jer je njegova grešna duša srce moje varala....." Ne mogu ti ja to shvatiti,razumiti,pomiriti se s tim stvarima.....

znaš onu staru,pusti ga da ode,ako se vrati,tvoj je zauvjek
ako se ne vrati nije te vrijedan

Nažalost srećem ga svaki dan jer je takva sudbina...jedino da se preselim u drugi grad....bilo bi lakše....

jel se pravite da se ne poznajete?!
pusti da vrime napravi svoje,ako ne ide