Vještičje kronike

I možemo mi biti sve
U ustima tih bezmudih jadnika
Koji bi nam predbacivali
Želju, strast i nešto treće
 
Zvat će nas imenima
Koje pristojni spominju samo u psovkama
I to će im goditi
Jer tako će se prati
Pred svijetom, pred prijateljima, pred sobom
prostotama
 
Ali ne mogu oprati sebe
jer znaju da su krivci
A mi nismo svetice
Samo ovaj puta
Jer smo svetost ostavili
tamo negdje kod oltara
Požudno gledajući u njihove
 nabrekle prepone
koje ostaju kao i svetost
samo obećanje

pucanj u prazno?

eh ti svečenici,)))

heh:))

e, tu nitko niš nije profitiral :D

u tom i je bijes:)))

donna... put u pakao je "popločan najboljim namjerama " ... dakle.... imaš sve moje najbolje namjere maakar se na što to odnosilo :)))

isaac...hmm bio neki test...ja nikak u pakao..ja ostala u limbu:)))

a gle, obećanja, a mi se ludo radujemo :DD

mislim da smo isti...ali nema veze:))

ne kužim.. sad..

smišljam nešto mudro za reći.. hm

shea...vidim...previše se družiš sa "mudracima":DDD

haha.. kako si odmah to primjetila?? jel se to jako vidi, jel?? mislim još uvijek ali niš :(

razmišljanje je neprijatelj savršenstva:)))

aha.. zato sam ja tako savršena.. hehe

naravno..:)))

znam, znam da se to odmah primjeti. a da. samo da pitam jel to samo moj komp povećava ove nabrekle prepone ili...? nemoj da me zaboli glava od tih velikih slova.. hehe

hahahaha ne nije i ja vidla..kad se ostavlja komentar...svemir mi nešto poručuje..ili da sam ugrožena ili onak gadno raspoložena hmmm nemrem se odlučiti:)))

hahaha.. pa jako smiješno, ča ne? da. očito je neka poruka u pitanju. a ja se već zabrinuh za sebe.. uf. dobro je.

nek si misle...noć:))

laku noć :)