‡‡‡‡‡‡‡‡‡‡‡‡‡‡

"Bok baka, dobili ste penziju..."
broji on tih par stotica, pa jos nekse pedesetke, desetke...i veli "jos 5 kuna" i onda pocne prekapati po dzepovima, po torbi, zvecka s sitnišem, kao, traži on, traži, baka ceka..on i dalje traži, i tak se on baki smiluje pa mu veli "No, to bu tvoje."...

I tak svaki mesec...pa mene bi sram bilo uzimati tih 5kuna od bakice koja ima par sto kuna penzije....al dobro ak tak od svake druge bar dobi, onda si dobre pare pobere...

Istu foru i na meni sprobava, istina ne dobivam ja penziju, al kupim ili dobim neke pare na slican nacin pa kad dođe vrijeme za sitniš na sunce bacini onda počinju njegove muke...nemoze naci taj sitnis nikak...al imam ja vremena cekati...

haha, no fuckin' way. ni konobaru ni nikome. do zadnje lipe na stol pa mogu ostaviti i reći u redu... ako nije predugo tražio :D

Hehe, poznate su mi te fore...Doduše ne sa poštarima, ali često s konobarima-:)

a već si u penziji?... jebate, si se zaposlil u rodilištu kad si ispal iz mame? :-D

Prefrigani ste ti i pajk, a ne poštari.

On je čuvar vremena
Jahač mokrih valova
Kao poštar lakog sna
On u snove dosurfa

Kada oči zaklopiš
Ti se njemu pomoliš
Da ti fura anđele
Srebrne
Kroz sve tvoje močvare
I ružne sne

Sada znaš
Da je fajrunt
Mjesec je
Plavi grejpfrut
Zibam te
K'o malu bebu
Samo tebi svira band
Na nebu

Samo klekni ti na pod
Ljubi zemlju gledaj svod
Jer svakom da ko zasluži
Da ti ništa ne fali

Ja sam vlasnik cirkusa
U kojem sjedim samo ja
I samo katkad mahnem mu
Iz šatora
Da mi snove pokrpa
Taj poštar lakog sna

Nekad se znalo sve,
ja krenem ulicom, a deca mi trče u susret.
I sad trče, al' beže od mene i viču:
"Mama, ne otvaraj, ide poštar".

K'o da je od tad prošlo dvesta godina...
Bilo je kafa, dobar dan, i rakija...
Dve crvene od svake penzije, za sreću,
I - srećan rad, domaćine.

Sad hodam k'o kreten, sam,
ljudi okreću glavu, a poznaju me svi.
Juče su me napali, i oteli torbu
punu računa za struju.

Necu da delim deci pozive u rat.
Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara...
Kod kuće žena sa mnom ne razgovara.
Ne mogu više da budem poštar.

Prošlo je dosta godina,
ja konačno shvatam šta se desilo.
Bio sam strašno glup,
al' i ja danas uspešno bežim od svog poštara.

Nova je godina, ja nemam čestitke,
telegram saučešca, sitne penzije...
Ja sam k'o gavran koji doziva nevolje,
strah me, svi imaju pse.

Neću da delim deci pozive u rat.
Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara...
Kod kuće žena sa mnom ne razgovara.
Ne mogu, ne mogu, ne mogu, ne mogu

Ne mogu više da budem poštar.

s mamice sam direktno v rudnik isal delat pa sam beneficiranoga staža dobil.evo vec sam 7 meseci v penziji..i nisam znal kaj bi delal dok sam v penziju dosal pa sam se na iskricu logiral...

službenik u odori bilo koje službe s predznakom H ne smije uzimati novac mimo svote koju isplaćuje. gotovo da to nikada i ne čini u prisustvu svjedoka.