naslov

Diže se Ježić,oči mu sjaje,gostima čudnim odgovor daje:-Ma kakav bio moj rodni prag,on mi je ipak mio i drag.Prost je i skroman,ali je moj,tu sam slobodan i gazda svoj.Vrijedan sam,radim,bavim se lovom i mirno živim pod svojim krovom.To samo hulje,nosi ih vrag,za ručak daju svoj rodni prag!Zbog toga samo,lude vas troje,ČESTITE kuće nemate svoje.Živite,čujem,od skitnje,pljačke i svršit ćete-naopačke!
KRAJ
Šta bješe dalje,kakav je kraj?Pričat ću i to,potanko, znaj.Krvnika vuka,jadna mu majka,umlati brzo seljačka hajka.Trapavog medu,oh,kuku,lele,do same smrti,izbole pčele.I divlja svinja pade k`o kruška,smače je zimus lovačka puška.
Po šumi,danas,bez staze,puta Ježurka Ježić lovi i luta.