Duhovitost
Mnogo željena osobina i sve ja to kužim. Znak je inteligencije, a evolucija, genetika, želja za samoodržanjem i što ti ja znam programira ženu da cijeni tu osobinu jer želi te iste prividno korisne karakteristike prenijeti na svoje potomstvo.
Ali opet. Čovjeka rastuži kada vidi koliko je to univerzalno cijenjena osobina. Nekad si mislim, koliko ružnih mišljenja i stavova bude progutano i prihvaćeno ako je zamotano u domišljat humor. I zašto je humor uvijek potreban da se "sruše zidovi". Zar nema nekog drugog, solidnijeg, "oruđa"?
Jer zaista, koliko možemo upoznati neku osobu čiji je cijeli nastup ispunjen šalama? Mislim, kad vidim neki profil koji je u potpunosti velika šala, ili neki blog sastavljen kao polu-istinita humoristična priča, što ja nakon čitanja toga zaista otkrijem o dotičnoj osobi? Kako će se ta individua ponašati u nekoj dramatičnoj i teškoj situaciji? Što nju vodi u životu? Čemu stremi? Osim...da bude duhovita.
Svaka čast duhovitim osobama, ali nisam siguran da ću takvoj osobi samo na temelju duhovitosti okrenuti leđa ili ne znam....povjeriti se.
Možda su to sve žalopojke neduhovite osobe, ali iskreno...sklon sam humoru. Samo što on dolazi tek nakon mnogo vremena i upoznavanja. Možda ja samo funkcioniram u drugačijem smjeru. Duhovitost dolazi na kraju i znak je privrženosti.
Opet stižem do logičnog zaključka da je jedini put biti sam sebi mjerilo i (pokušati) ne obazirati se na ono što motivira i privlači druge. Samo eto....promatram i komentiram svijet oko sebe.
17.06.2009. u 0:56 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
your point! čestitam!
Autor: politikant | 17.06.2009. u 1:00 | opcije
pa tako se svi ravnamo, ne možemo pobjeći od sebe, ali malo šale( dozirano ) , uvijek dobro dođe :)
Autor: evvva | 17.06.2009. u 1:24 | opcije
koliko ljudi toliko ćudi, zar ne? očito ima i onih kojima duhovitost ne dolazi na kraju već na početku i traje koliko god je potrebno da požele nekome reći bilo što osobno... a da i ne pričamo o tome da je humor daleko bolji od laži... a i zabavniji ;)
Autor: pike_TS | 17.06.2009. u 2:08 | opcije
mislim da se humorom može i govoriti istina i izbjegavati je (lagati).
velim, kužim da je ljude privlači duhovitost, ali me kopka gotovo plebiscitarna sklonost istoj. volio bih da je ljudi više propitkuju, a ne da joj se tako lako prepuštaju...u bilo kojem smislu.
Autor: zuti_brk | 17.06.2009. u 10:32 | opcije