...kuda ode mrak...

 
...... povratak sa 'naše' skrivene divlje plaže i nije ispao kako treba....Nesretno odabrane plastične sandale,  jedan nespretan korak, malo baksuza i stradao joj je gležanj..... Je slomljeno-nije slomljeno.....  ma mogu se osloniti, bit će da nije... I tako smo organizirali 'uradi sam' izvlačenje tih 'parsto metara' do ceste i automobila...
....... Večer, pripreme za spavanje... Odšepala je u kupaonicu... Pere zube.... Gledao sam telku kad me pozvala.... Molim te, stani malo pored mene, muti mi se, nešto se ne osjećam dobro... Skvasih si ruku i htjedo joj rashladiti čelo kad se dogodilo...
Kliznula je prema podu. Pokušavam je zadržati, no sve što sam uspio bilo je da sam ublažio udarac od pada. Lice joj poprimilo jezivu sivo-žutu boju... Oči, širom otvorene staklenim pogledom gledaju u prazno.  Ane! Ane! Ane!..... Nije me čula... Samo mi se moj glas  vraćao od zidova kupaonice. Osjetio sam se tako jezivo sam.  Kao vreću izvukoh je iz kupaonice u boravak... Iz daljine mi u svijest dopiru tragovi davnih lekcija o reanimaciji.... Zabaciti glavu...povući jezik.... naizmjenice upuhivati/ masirati srce.... Pokušavam joj otvoriti usta, zubi stisnuti kao kliješta.... negdje iz utrobe začuo se hropac.... staklene oči 'gledaju' u strop....
 Tad me zaista primila panika....  Vrisnuo sam Aneeeee! i mahnito navalio pritiskati joj grudnu kost. Koliko je trajalo? ne pitajte me... Odjednom je podigla glavu i ponovo ju spustila na pod. Zastao sam, to nije ličilo na živi pokret. No, tad je trepnula, oči su sad bile žive...... Gdje sam?.... Što se dogodilo?.....  Ah, ništa.... malo si me bila napustila......
 Trebali su mi sati da dođem sebi....

jel' sve o.k.?

Nadam se da je ovo fiction... A ako nije, da je Ane ipak otišla na pregled u bolnicu.

uh gadno

Nije fikcija, već prošla subota... Ane je ipak imala slomljen gležanj i sad se šminka svojim novim gipsom i štakama... No slika nije preveć loša i nadamo se brzom oporavku...

uh,hvala bogu da si se snašao...

Ako je koji zamrzivač u blizini, brzo je tam strpaj, da se ne pokvari.

Da, zamrzivač je dobro poslužio... i one zamrznute šljive kad već nisam imao kockice leda :)

Joj, da, prokleto je to s tim gležnjevima, ne boli dok se ne ohladi... a onda - ajme!

Pa nije ju previše bolio... Našli smo se zatečeni kad su nam očitali sliku. Inače, netko mi reče da jako uganuće jače boli negoli lom

...ako taj, netko, nije Ana...podari mu jednu vaspitnu, zbog laganja...:)uzimam 10 uganuća- poklanjam, jedan lom.... uf...

Zapravo, iskusio sam i lom i uganuće... i ne vidim preveć razliku, samo što su mi uganuća zadala problem na kraću stazu.

ee..? a, možda je zez, kalendarski? kao klinka sam odradjivala uganuća, ko na tekućoj...prije par godina, kosilica za travu i ja...:).. ruka, nelogično zarotirana i... ne da se usporediti, barem meni.

Nisam nikad - srećom! - niš slomila, ali sam proljetos uganula OBJE noge: zviznula pretrčavajući ulicu! I na tim uganutim nogama stigla prvo do obližnjeg kafića, predahnula, pa pješice do doma, malo ih rashladila, legla, zaspala, ali kad sam se probudila: katastrofa! Iznad mene živi kirurg, pregledao me, rekao da misli da nije lom, ali nije mogao znati bez slikanja. Nije jako dugo trajalo, ali je bilo jako bolno, a još uvijek nisam sigurna na nogama :-((

Da, uganuće može biti beznačajno, a može biti itekako grdo... Lom nikad nije beznačajan, no može biti jednostavan a može biti i vrlo kompliciran

aj probaj, na slomljenim nogama stići do kafića...:)...usprkos činjenici, da si žensko... sumnjam! :)

Heh... Moja Ane je ishodala dobrih dvjesto metara teške staze sa lomom u gležnju... No na slici se ne vidi (ja ne vidim) da li je kost samo napukla ili je odvojena do kraja...

heh... tvoja Ane je imala, tebe... a, ja... kosilicu!:)

Kad si već kod kosilice... Prije koju godinu sam uganuo gležanj silazeći sa traktora. E bolilo je nezamislivo. Kad mi se učinilo da bol jenjava, ustao sam , napravio nekoliko koraka... i ... i onda sam se probudio ležeći preko kosilice. Isto nije bilo nikoga da me budi tako da ne znam koliko dugo sam bio bez svijesti :)

Jako grdo, nadam se da je sad bolje

a s druge strane je tako blaženo...