Vještičje kronike

Nedostatak simbola na kraju poruke sve pretvori u znak upitnika...
koji se onda ugnijezdi tamo negdje iza u primozgu…i svrdla…i postavlja pitanja,
stvara sumnje…a ni jedan odgovor nije dobar..nijedan nije zadovoljavajući…
pa počinje misao i svaka ima…onaj…strašan…
što ako?…i tako bezbroj....pa prekorijevanje sebe, njega...a sve sa šutnjom…
koja je tobož mudra, sa stavom koji je ispravan…bitno je ne izložiti sebe,
bitno je i dalje biti osamljen u ponosu…
i taman kad se drama počne oblikovati…slijedeća poruka…je ta koja umiruje…
i donosi udah…daljnjeg postojanja…

joj ines.. joj. uživaj :)))))))

ponos i predrasude? bila, vidjela i otplakala. :)

tnx shea..da znaš da mi ide...to, sa uživanjem:))

triple...aa da...svi smo valjda prošli i taj dio priče:)

ines.. vidi se to čak ovdje do mene. ma super. ja ti se odmah počnem smješkati.. sretna i ja odmah.. hm.. jesam li ja baš normalna, a?

naravno..da je normalno:)))

onda ok :)) odoh.. uživaj.

:)))

Tja :-)). Prečesto zafrčem nosićem na nečije stavove :-)). S upitnikom ili bez :-)).

ja te sad ne kužim:))

kaj, smajlići fale? :DD

ah falili:)))

uvijek neš fali, al znaš kaj, nekaj je bilo u zraku, do danas je svašta falilo, pa se danas, valjda s najvišim tlakom, popunilo :DDD

mrnjjjgrlj:))

pregrijala si se samo :DD

ah da...valjda:)

idem..noć:)

....žemska posla ... :)))