blebetanja..

u posljednjih tjedan dana upoznala sam ljude koji doslovno žive život ko i ja..u prvi tren sam mislila da se nalazim u nekom paralelnom svijetu..il da sanjam..al nakon nekog vremena sam bila oduševljena da ima još ljudi koji se nalaze u mojoj situaciji..il bar približno..nisam bila ljena i javila se prvoj osobi..bila je to divna djevojka s divnim pričama kroz koje sam ja već prošla..šutke sam uživala u njenoj sreći, njenom snu i ljubavi..u tom času..nisam osjećala tugu nad sobom i svojom situacijom..prestala sam se sažaljevati..shvatila sam da iako je moja ljubav stopirana, u neku ruku živi u njoj i njezinim ispunjenim danima..bila sam oduševljena..no tu oduševljenje nije stalo..dan kasnije upoznala sam Jonathana..uf..uf..sjećam se trenutka našeg susreta..imala sam osjećaj koda me neš vuće prema njemu..u isti tren smo započeli spiku s istim rečenicama..i počeli se valjati od smjeha..pričali smo satima i satima i satima..naše društvo se sve više smanjivalo i smanjivalo dok nismo ostali samo mi.."protjerani" iz birca odlučili smo prošetati gradom u ranim jutarnjim satima..i tu je počela priča..priča sudbine..bar ju ja tako zovem ;) započeli smo s ljubavi i našim sudbinama..hmm..kad je počeo pričati imala sam osjećaj koda ispred mene sjedi moj vitez..s istim boljkama, nesigurnosti i strahom..pažljivo sam slušala njegovu priču i gledala suze u njegovim očima..zna da ju voli, zna da ju želi, zna da je ona prava al strah je veći..na to sam mu se nasmijala..i zaustavila ga..ispričala mu dio svoje priče..o divnoj ljubavi ugašenoj zbog straha i nesigurnosti..o želji ponovnog ujedinjenja..zagrlila sam ga i rekla da se ne boji..da se prepusti i da uživa..malo je ljudi koji nađu pravu ljubav, koji u partneru nađu najboljeg prijatelja, najboljeg ljubavnika..svoju srodnu dušu..oboje smo zašutjeli na tren..i šutke smo promatrali u mraku prolaze noćnih tramvaja..pustila sam ga da razmišlja..hmm..dok pokraj nas nije prošlo zagrljeni par..taman je svitala zora..bilo prekrasno..ko iz neki sladunjavih filmova..sve se poklopilo u pravi čas..pogledao me..zagrlio i zahvalio, zamolio me da ostanem s njim do otvaranja prvih dućana..zbunjeno sam ga pitala..al John mi imamo dućane koji rade 0-24..šta mi prije nisi reko da trebaš neš..na to se nasmijao i reko..ne, ne takva vrsta dućana! u tom trenu mi je sve bilo jasno..digli smo se..i ošli do zlatarne..pomogla sam mu u izabiru zaručničkog prstena..njegov osmjeh bio je predivan..nešto neopisivo..barem 1000 puta mi je zahvalio na razgovoru..i na otvaranju očiju..na shvaćanju bitnog u životu..i tako..ošo dečko u Canadu zaručio se :) ženi se uskoro..ja možda kuma :) upisao još jednu školu, predaje u vojsci mladim novacima, sretan je..svaki dan se čujemo..i šta je bitno upoznala sam njegovu curu i s njom sam si ko nokat prstu :) i kad smo se vidli prek kamere..i ostale same..pogledala me i tiho rekla: HVALA!!
sve se dešava s razlogom, svaki događaj nas uči o životu..tako je i mene ovaj..nikad ne odustaj..nikad se ne predaj..možda i meni neki stranac pomogne da moja ljubav se rješi straha..a možda i ne..život je igra, igraj mo se!!!