thermonuclear sweat

a da stvar bude jošte boljša. nađoh volkeriške. uspori. uspori deder, rekoše mi tiho i na uvo prišapnuše. e, al nebum, odvračam ja njimzi.
najime. da pojasnimo. bijah namoru. vratila. i sad hodim i pripovjedam ovako. ja samoj sebi: lepi moj domek. leeepi moj domek. meni naaajdraži.
kopipejstirala bum u to ime deseto, najdraže mi pjevanje, ježurkine kučice (bez pokoje verse), a uglavnom, za one koji nisu pratili dosadašnje nastavke ovih putešestvija, ukratko: nakon što povazdan ježurko, bez staze puta luta, eto ga kako:
Prostirka u njoj od lišća suhaTu Ježić uđe, pliva u sreći,Šušti i pipa gdje li će leći,Namjesti krevet, od pedlja duži,Zijevnu pa leže i noge pruži,Sav blažen, sretan, niže bez broja :- Kućico draga, slobodo moja !....Nizašto ja te mijenjao ne bi',U tebi živim bez brige, straha...
i tako dalje 
 

reklo bi se na fejsu - LAJKAM :P

e jebote, nisam na fejsu. zapravo bila, dosadilo i sad se nemrem si setit svog pasvorda. nije neka greda.