thermonuclear sweat

zakaj bi čovek ili žena uvek morali imati neku zadanu temu. za pisati il za promišljati, svejedno. u razgovoru tak ionak najvolim slobodan ti jek, ne obradjen, ne obradiv, ne radni, ne linearan (il, to bi bil vald taj znameniti, ne vezani). ja nemoram obradit temu do kraja, nit osetit da sam ju izgustirala e da bi prešla na iduču. ovo je gluho vreme iskrice. ora di lupo. to znam iz izkustvenog mi opažaja. reklabi, neka sijesta. a moja ura je, to se znade, uvek neka druga ura. kaj ne. status: gibka mi se peče f rerni. ionak iovak. a i te žene. uzmimo mene. ja opče više nemam osečaje. imam hormone. i ne razmem potpunoma tu hormonsku li im logiku nit printzipe. sinaptički, parasinaptički nit polusinaptički. oni su svet za sebe. evo naprimer. status: uprav sam si spržila idijota a čujem folofce. unutarnji dijalogos je. kak bi rekla. žuto mu je. nikad crveno. jer ja nikak. velim, nikak da mu najdem taj svič za off. naprama perpetuumu mobilijusu mu se nekak daje. a kaj češ. taka je žezn. ooopa. čini mi se da su hormači evoluirali u neakva biča per se. u zoonove apolitikone-aerotikone u svakom sluščaju. 
em ti i taj debelguzi greg lejk.
http://www.youtube.com/watch?v=p38vI42QFO4
 

lijep je i slobodni pad. izaberi liticu i probaj.

il kak bi rekel jedan kojeg sam upoznala na jozi. prijatelju mooooj. saaamo se opuuusti. opusti se!... tak baš. z usklikom.

da nisi i ti neka konceptualna umjetnica?

jest, pogodija si. a koncept mi je skupit paran broj komentara.

pa onda, evo, da ti malo jeben koncept..štaš