Cuspajz u glavi

..sjedite jedno preko puta drugog. On ne zna da vi nešto želite, a vi ne znate kako da mu kažete. neverbalnom komunikacijom pokušavate na sve načine da sazna, ali istovremeno ne želite to jer se bojite da ne izgubite ono prijateljstvo koje imate. I tako iz dana u dan.. Izlazite van na kave s njim, pravite se da je sve u redu, ali kad spomene svoju bivšu, polako kipite u sebi. A ne možete kontrolirati te izljeve ljubomore, to je jednostavno jače od vas.. S jedne strane razmišljate kako vam je on najbolji prijatelj i kako jedino želite da bude sretan, ali s druge strane želite da bude sretan uz vas, jer ipak vi znate što je najbolje za njega. Vi ste ta koja bi ga bezuvjetno voljela, koja bi mu bila tu kad bi mu trebalo rame za plakanje, koja je ponosna na njega kad uspije u životu, koja bi djelila s njim sve dobro i liše u životu..
I to mu iz dana u dan pokušavate reči, no svaki put kad započnete rečenicu, vi izgovorite nešto sasvim deseto, završite sa totalno beznačajnom temom.. I tako u nedogled. I onda dođete doma. Sad ste sami sa sobom. Pred ogledalom, po ne znam koji put, izgovarate već dobro uvježban scenarij, koji ćete mu naravno reči idući put kad ga vidite.. Pišete mu mailove koje nikada nećete poslati,.. i grize vas to što mu niste danas rekli... A onda drugi dan sve ispočetka..

Ak pokušaš reĆi morti i bu nekaj s tega, a ovak, ak sve ostane na reČenju. Bormeš nekak preveć trdo bi blo. Okej, i tdoČa je nekad vrlina, to se zna jer piše u Cosmu.