Tuga
Tuga je pokucala na moja vrata i polako sam odškrinula da uđe...nisam znala da će uzeti tako mnogo...nisam znala...da su samo sekunde ponekad potrebne do očaja...praznina...pogled u zrcalo..zar sam to ja...tek sekunda ...tek tren.. zašto nešto toliko jako želimo a onda kad to dobijemo izgubi svu čaroliju trenutka....
14.09.2009. u 21:54 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar