thermonuclear sweat

spremam se napisati neku razglednicu sa dalekih puta na koje se spremam avijonom od kojega me jaaako jako stra jer odkad sam se prije deset godina zadnji puta vozila istim zareko se da se više nikad neču.
al sad moram i nema mi spasa jer službeni su puti pa si mogu tražit samo svoju radnu knjižicu kao opciju drugu inačicu tu s kojom si ni dupe nemrem pobrisat tak da zbora mi nema i odluka se znade idem dakle i jako me stra.
al ak bog daj bog ipak pomogne da živa zdrava i čitava stignem na odredište mi onda kao što naslovno reko imadem jedan plan da sa puta službenoga mi pošaljem mu jednu omanju razglednicu oglednu od mjesta nesunčanog baš kako slutim takoda nemerem stereotipno samo pisati o sunčanim pozdravima eventualno slanim al u prenesenom smislu razumijete li vi mene možda da. 
i sad kaj da velim i dal da opče adresatu mome tom i kako da mu ispadnem simpatična jer mislim da mu baš i nisam a opet ga se malo bojim a i on nadam se mene a da mu nebude bezveze i da se vidi da sam pukla al da si nije ziher.
al ne zato kajbi sebi ostavila otškrinuta vrata jerbo ja nemam lisčju repinu eda bi mi ju vrata pričvrljia nego čisto ono. kad ono svebaš ono moram tumačit več. 
da zna al da si ipak misli.
kak kak kak???
p.s. molim vrlog izkričara da neodgovara na pitanje moje jer netražimga odgovora, kas če mi se samo.