hodam kroz zidove

taj moj maleni Patrik, koga sam od milja zvao pa3četo moj, iako ne moj, a ipak moj, zavolio me da se to ne može opisati.. nije znao što sam mu ja, otac, očuh, prijatelj, znao je samo da sam ja njegov Josipel. ni ja nisam znao što mi je, sin, posinak, prijatelj, a bio mi je sve..slijedio me kao sjena, imao sam sjenu u sjeni, nisam mogao na wc-e bez njega, pratio je svaki moj korak, vješao se po meni, ništa nije radio bez mene, a ni ja nisam mogao ništa raditi od njega.. da, dijetetu sam bio cijeli svijet..ljudi su se čudili, kako mogu toliko voljeti nekog tko nije moj sin i obratno..često je znao sa mamom odlazit na nekoliko dana u svoj grad, jadan je plakao kao kišna godina, mislio da više nikad nećemo biti zajedno.. gledao me sa tužnim očima, očima tuge, koje su u drugiim očima izazivale tugu, gledajući taj pogled. znao se probudit i vikat na mene da moram progledat, da se moram igrat s njime..nitko ga nije smio hraniti, oblačiti, brisati guzu, samo sam ja to radio najbolje..onda sam ja jednoga dana umro..došao je do mene i skakao po meni mrtvom..Josipele, probudi se, otvori oči, idemo meni kupiti ben teena..šta je dijete znalo, šta je smrt, a ja više nisam znao šta je život..razljutio se na mene što se ne dižem, nisam ga nikad tako povrijedio..ta uvijek bih ustao i igrao se sa njime, sada to nisam uradio zbog jedne obićne smrti. pokušali su mu objasniti da sam ja mrtvac, leš, nitko i ništa, ali on je vidio u crtiću da se ne umire, samo se digneš i ideš dalje..kaj se ja više nikad nebudem igrao sa Josipelom, kaj on mene više ne voli. zaplakao je i ozbiljno se uvrijedio na mene..nije se više htio igrat samnom, nepokretnom, ležećom mrcinom..i mrtvom mi je bilo teško gledat suze tog malog djeteta, pobojao sam se da ne umre od tuge za mnom.. ustao sam ignorišući smrt i zagrlio ga..neće smrt pobjediti moju ljubav prema tom dječaku..tamo gore na nebu neću nikome nedostajati, nema tih nebeskih suza, zbog kojih bih ponovo napustio tog malog, zemaljskog anđela. no ipak se bojim, da neka druga ljubav, ne ubije ono što smrt ne može ubiti..

evo oštrim sjekiru prije posla, jel treba nekom zašiljiti olovku, hodam po kućama i šiljim..

pardon ne hodam, modernizirao sam se i vozim biciklo, proširio sam vozni park.

nije mi bilo u današnjem rasporedu da plačem....poremetio si mi svu koncepciju..

ja sam onaj fantom na biciklu, imam viška cekera, ako neki treba, cijena sitnica..

snežano, mogu plakat za tebe, jedna suza 10 kuna..

ili jedna suza, jedno zguza..

a mogu te i povesti svojim biciklom, mislim nije moj, ali sada je moj..

hehe...ev opet se smijem...ne treba ništa, hvala...

ustvari, daj ceker...

evo ceker za jedan kreker, i malo sisa.

bok, habu. blaženo jutro koje pada.

a šta ak kreker nemam..?

ako misliš da sam kradljivac i tat, nisam..ne vjeruj svjetini, pučani su ružni, siromašni, gladni, žedni, podrapani, zli, i pokvareni..sve ih treba užgat..

patuljasta, gdje jutro pada, kod mene se diže..

ako nemaš krekere, imaš problem, nemaš i cekere..

hihihi! pozdravlja te i mačka! eno, oblizuje se na prozoru. mala je skroz, na sitno se oblizuje. :)

pa od nikog nisi tražio krekere...samo par sisa..šta je sad ovo..??..nemam dovoljno sisa, to hoćeš reći..??...jel to..??...jel misliš jaaa..???

alergičan sam na mačke, odmah mi se noga trza za šut..jel voli tvoja maca da je se šutira..

da mislim ti, daj mi sisa, pa tako da bih ja imao..

ma ti se samo praviš, daaaj.

eh, habu...nisi reagirao na vrijeme...cimaš me nekim krekerima, a sise si stavio u drugi plan...sad je gotovo...

aha, ubica se pravi da je ubica, zakaj misliš da ja nebih tvoju macu šutnuo..samo zato kaj milo gleda i kaj je draga..

snežano, kaj su sise otišle drugome..jebi se onda, ti si droca..

Je, vidi se...da je priča nastala po onoj, pas koji je volio sprovode.

??? ne volim duge tekstove, ljubav, smrt, strahove i ine nepogode no ovo je za pročitat bilo jaaako dobro! Pravi krimić s natruhama SF-a :)) Mrakača

pa ak ćemo se vrijeđati, i ti imaš klemapave uši...

čakštaviše - ljubavna drama!

Oj, habu :) Imaš štogod novih salveta za čenđanje? :)

kakva priča sf, ovo je ratna drama, putopis sa ratišta..

snežano, kaj me ti od nekud znaš, mislim ovo za uši.

olovke kao oružje (hm-interesantna koncepcija!)

salvete nemam, ali imam rabljeni wc-e papir..to ti dođe na isto...

olovka može biti moćno oružje, ako te netko s njom u oko..

Samo ako je prethodno recikliran.

recikliran, kaj je to.. želiš biti učena pa me daviš nepoznatim riječima..reči mi to na zagorskom jedinom službenom jeziku..

ondak trn u oku odnosi se samo na izuzetno našiljene olovke?

Zagorski? Hmmmm....možda "rečikliran"?

izuzetno našiljena olovka je samo ona našiljena sjekirom..trebaš osobnog šiljača..

hvala, prilično sam našiljena ;)

rečikliran, još ni dobro, daj domaću riječ..

nikad nisi dovoljno našiljena da te nebi još malo netko našiljio..

Rečiklanek? Reciklinček?

haha....ova ti stoji

moram pitati pravog zagorca kako bi se to reklo na zagorski, jel ima koji zagorac da zna..

haha i on mi stoji..

;)prostak!

Ma što stoji, ljdi moji..Ah da, moja veš mašina još uvijek stoji, neispravna...nema razumijevanja za moje muke...pa tražim neku žensku, spretne ruke (da mi to opere dok ne popravim stroj).

kaj si i ti prosta onda dok se sexaš..

ajde bepu rađe operite veš..

haha....kaj je stajanje sex?

Oprosti habi što dođoh na tvoj blog, sa mojom pričom. Tamo kod mene nema tih potencijalnih, koji su spretne ruke i koji mogu oprat veš bez muke.

kaj ti voliš na stoječki, nije ni to loša poza..ma ustvari nema loše poze.

samo ti bepo njih zaposli, ovdje mlate praznu slamu, a tvoja roba je neoprana..

bogmeć za bepu je (bar jutros) ;)

znaš kako kažu Srbi? umrit će i moj ćaća, najest ću se i ja

živili sprovodi, svadbe su dosadne

je ima nekih sprovoda gdi se banči, jede, loče, prosto čekaju da netko umre da se provesele..

tako je, sprovod je zakon, uvik umre neki ki više ne mora živit..još ako umre gad, takav sprovod voli svaki rad..