ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

Tek uz pomoć starih slika,još mogu da se setim tvoga lika, i bude se tada neki nemiri zlii drugovima pričam da si moja bila ti, sav pijan od te laži,ko od dobrog rumenog vina.Ti si bila moja plima,svetlo, tama, leto, zima.I verujem još,u tome je spas,i često tako smišljam neki novi život za nas.A tada, javi mi se stvarnost setna ko violina.Ja još iste pesme pevam.Ja još iste snove snevam.Iz ničeg smeh još stvorit znam, NA KRAJU SVAKE PESME IPAK OSTANEM SAM, i uvek čujem kako šumi more iz daljina.Dal' ćemo se ikad sresti?Ja ne znam kuda će nas to odvesti.I dobro je to što ne znamo kraj,sad zbogom, neću reći da te volim ali znaj,ti si bila moja pesma i moja plima...