thermonuclear sweat

sinoč mi je baš išel na jetra. jebao te nihil.  kukumavčenje i jao mene pomagaj ispadoše mi creva, furka. par put sam mu rekla da nek mu kaže da odjebe. nije me skužil. i nije se dal. a ne. ne bum ja puščal svoje bedove. jok. pre dragocjeni su. čvrst su oslonac. i ah kako je život tužan.
onda se je zmislil da je u kakti bedu zbog te i te. al so veri neuvjerljiv mi je bil. drukčije mi se čuti ljubavnički bed. a ovo jučer, reko, to se eventualno zove veltšmertz. buka u glavi. ako baš tolko, brrkata! inzistiraš na svojoj nerazbucljivosti. i nihilu. 
reko, daj mu kaži da odjebe.
makaki. ne čuje me. nemre. neče. i ah kako je život težak. došlo mi da ga ščuškam.
je pa da. upravo to mi je bil dokaz.
najme, pozor. život je težak! ne tužan. veltzšmerc, neljubavni ergo vulgaris. težak-tužan. ratio vs emotikus. reko, kaj te sram običnoga najobičnijega šita e da bi se moral zmišljavat emotivnoj kauzaliji. pa zna se, tak i tak, drekec dismr, al je bormeč toplo. dubokim uzdahom.
a tak sam se veselila, kaj bumo se konačno malo vidli i družili.
al glavno da se je preseraval u novom haris tvid sakaču iz škotske i u lohanim lak šuzama. iz beča. koje su, bout, leva i desna, fantastične, nuzgred budi rečeno. time, da na sakač sam riknula, ajde de. ijako makar, premdak. moje su žuze ivn mor bjutiful.  
dobro, priznam. i mene nekad sram da sam u bedu, a da neznam zakaj.  
no sad. kajetuje. jučer je bilo jučer, a danas, surbotica je. moj dan. šetnja prama konzumu. oblakčno vreme, moj domek, halubka, kometikvatromila bači glasba, subotnji jutarnji, pohani šargos & krumpir salata.
 
 
 

time da napominjem. kad poham, uvijek koristim papirnate ubruse. upijaju suvišak masnoče, a sa preostatkom si možem obristi nos.

... a onda moš izglancat postole! :)

ma sjajiju se visokim sjajem.

jel ebačke lakovane črne???

a kaj, moje il njegove?

nisi popizdila glancat njegove! neka sam pljune pa izglanca!

dec it! :-)