D - mol
Odlutaš ponekad i sanjam sam.Priznajem, ne ide, ali pokušavam.I uvek dođe d-moll.Spusti se k'o lopov po žicama,ruke mi napuni tvojim sitnicamai teško prođe sve to.Jedan d-moll me dobije kako odeš ti. U sobi je.Glupi d-moll uvek sazna kad je to.Uhvati me čvrsto i ne popušta.Lud je za tišinom, to ne propušta.Vodi me u svoj plavičasti dom.Jedan d-moll me razvali,neki bi to prosto tugom nazvali.Nije to, šta je tuga za d-moll?Ponekad te nema i sasvim samizmišljam način da malo smuvam dan,ali je lukav d-moll.Pusti da se svetla svud priguše,sačeka poslednje zvezde namiguše- vuče mi rukav: "Idemo!"Plaši me on, gde si ti? Hiljadu se stvari moglo desiti...Glupi d-moll, za kim tuguje svu noć.Uzme me u svoju tamnu kočiju.Nebo primi boju tvojih očiju.Znam taj put, to je prečica za bol.Jedan d-moll me razvali,neki bi to prosto tugom nazvali.Nije to, šta je tuga za d-moll?Ostala je knjiga sa par nepročitanih stranai neke stvarčice od herendi porcelana.I jedan pulover u kom si bila...I ostala je ploča "Best of Ru Cooder"i fina mala plava kutijica za puderi ja sam te ostao željan,dok me budemoja mila...
12.12.2009. u 14:07 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara