nemir i strast

kad sam ja prije ohoho godinica došao u zagreb bijo sam još skroz zagubljen i samom sebi nepoznat. bilo je to odma poslje jna i još onako zbunjen, evo ti mene u zgb. imao sam dosta sreće i problemi oko smještaj u dom na savi bili su rješeni, faks upisan, nešto love u džepu (starci su odvajali kolko bi mi i inače davali dok sam bio u vojsci pa su mi to sve skupa dali kad sam krenuo na faks).
izgubljeni, zbunjeni, malo u glavu sjebani provincijalac na sjebanom faksu bez ijedne poznate face. bila je u zagrebu doduše i starija sestra, al nismo si još onda bili dobri ko sad, ostaci još onih tinejđerskih svađa, zavisti i tako to. ma sve u svemu sam samcat, bez ikakve ideje šta bi i kud bi sa sobom.
jedno sam bio siguran. oću izgledat drukčije i bit drukčiji nego do sad. idealna mi je prilika započet izgradnju slike o samome sebi sasvim od nule, bez ikakvih repova prošlosti. pročistio sam govor u skoro skroz književni. sam sam sebi zvučao jedno vrijeme ko stranac. onda mi je leglo ko prirodan način govora. i to mi se sviđalo. al nije to dosta. trebalo je nešt uradit sa svojim stilom. kako ukusa nemam ni malo, mogu obuć bilo šta s bilo čim a da me to ne smeta, zaključio sam ad je najbolje da se odlučim za jednu boju i od toga ne odustajem.
crvena je ženska boja i ne dolazi u obzir, ko i ljubičasta il roza. zelena mi je naporna za oči ko i žuta, plava mi je previše ko navijačka, bijela ne dolazi u obzir jer se maže brzo, a u studomu nije baš veselo prat, a naročito sušit stalno stvari, smeđa mi je boja za govno i ništa više i ispala je crna. kupio sam crne majice, levisice, košulje, neke druge ofarbo u crno i više ništ osim gača i čarapa nisam imo drukčije neg crno.
onda sam doživio par prvih kritika, da kako to izgledam i da nek si jebem mater ustašku i tako to. malo su me sjebali darkeri jerbo su me mješali s tim melankoličarima, pa mi je to išlo na živce. zato sam si kupio ribokice u konjščinskoj visoke za košarku, bijele sa zelenim i samo njih nosio. e to je već bilo previše i za ljude s kojima sam si na faksu bio najbolji. pa jeba te koji si ti gnom, kakse to oblačiš, a ukurac, pa kak tak hodaš po svijetu, bla, bla bla...
to mi je dalo kuraže da se zakitim malim prekrasnim zelenožutim beđom čegevare. tražio sam i lenjina al ga nigdje nije bilo. imo sam jednog skroz minijaturnog ljubičasto bijelog, al je bio tolko sitan da se uopče nije kužio. pukla su u to vrijeme mnoga nekakva prijateljstva, al jebi ga, ak su zbog obljeke pukla i bolje je.
u međuvremenu se nisam uopče šišao. a imam neku tanku kosu što odma puca i petlja se u čvorove. pa sam vezo neke repove, a nekad i po tri odjednom. e tu me je i cura ostavila jer da joj je dosta tog sranja. nije baš precizirala kojeg to sranja, al mislim da je mislila na mene kompletnog. kad sam se mislio ofarbat u ljubičasto onda me je frizerka odgovorila jer mi je počela pričat o tome kak ću se stalno morat farbat zbog izrasta. a nisam baš imo neke love za tolka farbanja.
onda sam se uozbiljio malo jer su me profovi počeli rušit i prije neg zinem. pismeni prođem ok. al kad me čoek vidi odma mi vrati indeks i ajd bok. počeo sam nosit kravate. i ošišo sam se malo. svijetlo siva kravata, crni sako, crna košulja, crne levisice, bijele sa zelenim ribokice od prije tri godine. eh, ko pravi pimp. već mi je bila izlizana osobna jerbo nije bilo pandura koji me vidio, a da me nije legitimiro.
 sad nosim siva zgužvana odijela od sintetike ko i svi ostali il lače traperice i flanelsku košulju na prugice iz turske.

ehhe.... moj razoj isao je nesto drukcije... a drag mi je bio drug s faksa kojeg sam ne tako davno vidio u ono ozbiljnim tamnim sukno-lacama i nekoj bljestavoj kosuljici kako na rolama ide na poso... a kosurina, kao zastitni znak jos s faxa, vijori :)))))

no,no, no. međimurka kaj nije penežljiva. to još nisu zmislili. to drugo ak je šparna, da ne velim škrta. toga ima. fejst toga ima. al da nije penežljiva, e toga ga nije more biti.

je, ak je za maloga, onda je to skroz drugi par štumfih. to razmem. al i tu si moraš granicu potegnuti. deca su ti jaaaaaaaaaaako nezahvalni i moraš malo egoist nekad ž njimi biti. onda te više ceniju. inače te znaju ko staru krpu imati za postole si zglancati.

mislim da cu ovih dana opet u bosnu, u shoping, sve samo original lewis, nike, adidas... nisam jedino jos armania pronasla, ali budem, na nekom standu... jedino mi nije jasno zasto svi zvucni parfemi jednako mirisu????