thermonuclear sweat

ja ne kužim ljude koji idu na zajedničke večere, susrete i druženja uz večeravanja i objedovanja opče. i uopče možemo li jesti i razgovarati istovremeno, pitam se. i divim im se istovremeno. tim ljudima. kako prepoznaju trenutak kad bu ih neko nešt pital, a da baš taj čas nemaju punu gubicu. moja je gubica obično puna. i tak skroz. žvačeš i sada buš još mljeo. ja to nemrem. ja se tomu divim. ljudima koji jedu u društvu. kako znaju kad je pauza između zalogaja i konverzacije. a neznam nit koje su teme prigodno popularne. evo. očito je da to neznam jer kad bih znala nebi nikad u istoj zavisnoj rečenici povezala pauzu u žderanju s pauzom u konverzaciji. jedno bi trebalo isključit drugo. ne, ja to ne kužim. nisam gastrokonverzacijski koordinirana. i ne kužim zakaj mi ide KURZIVOM.

Ja imam u ameriki neke glupe rođake koji su se tak dobro asimilirali u tom belom svetu da jebote smisljaju diner konverzejšnse. Njima ti se nemre desit da sam jedes i blejis u tanjur ili blejis u bezdan grabeći malo kisika za nastavak žderanja. NE. Baba domacica mora imat u rukavcu bar 3-4 univerzalne politikli korekt teme. Od 'intristing stori' ebaut tanjuri na kojima taman rezes krme do hev ju hrd ebaut det men koji je kihnuo i nitko mu nije tekao bles ju itd. U mojoj obitelji se prica o probavi za stolom. I mi to volimo. Ali ne seri previse jer jedemo :D

ma svaka ti se tema svede na temu probava. kad tad. obratimo pažnju. svejedno dal su gornji il su donji putevi. i zato, niko siromaku nije nit rekel, bles ju, jer kad je jadan kinuo zagrabijo je pregršt nespescifika jedstva, a i jer to je ionak preduhovna štorija naspram onoj kaj nas prizemljenjstvom jestvinima čini. prizemljenom. ono, osečaj, idem spavat, idem prileč. mirovat. iako, ne kužim, posve.

eh jebiga sad. ja se zaboravila i objavila se pod kodnim imenom. :-)