ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

Ne znaš ti koliko je teško mene voleti Od jutra do mraka morala bi me ljubiti,maziti... Rano, nežno za dobro jutro U podne jako, za dobar dan Uveče polako, priprema za san I to stalno govoriti, tvrditi,potvrditi I očima svedočiti ... Izjava ljubavi

...ovo baš i nije izjava ljubavi...više je pregršt onoga što je bilo, jeste i biće, nebitno u kom obliku...   Evo ti komad srca.Ušij ga u postavu kaputa. Hraniće se tvojom toplinom, grejaće te povratno. Tako ćeš ga i osećati, kao dodir topline. Ponekad samo, možda se provrpolji kao mladunče u veveričjem gnezdu, onda kad poželi da izađe napolje, tražeći još. Ne dozvoli mu...Ili ga baci u blato. Lutaće za tobom, tražiće te kao stari ostavljeni pas koji naslepo, samo po mirisu pokušava da prepozna kuda je otišla ruka koja ga je hranila, koja je bila ceo njegov svet. Pronaći će te, na kraju....Ili ga stavi na rame. Mrsiće ti se u kosu kao jesenji čičak, dodirivaće ti obraze, možda ti se ponekad skrije ispod brade, bezobrazno čekajući da klizne do ruba usana......šta god uradila sa njim, znaš da je tvoje, znaš da je povezano sa tobom šarenim leptirima sna, još davno, pre nego smo se sreli...kad odeš, gde god da odeš, bićeš u njemu, onakva kakva u stvari jesi, sanjar koji odbija da odraste......evo ti komad srca, maštanjem ubrana zvezda, gneždena u tvom oku, da po njegovom sjaju možeš da se prepoznaš, ma gde bila......ogledaj se nekad u njemu......da, kroz vreme, ne zaboraviš ko si.

PREKRASNO.

Dine, šteta što nisi žensko zaljubljeno u mene, to bi bila ljubav veća od one Romeo*-Julija..