U NOVOJ ŠKOLI....

Zima mora da je gadno razdoblje života za sve ptice.Centar moga grada pun hranilica za ptičurine i ptićice.Vlasniki tih hranilica uredno plačaju porez kukuvacima , koji su nama svima poznati po uvalivanju svojh jaja u naša mala gnjezda.
Vjedri hladan dan izmamio svo pernato stanovništvo da se skuplja oko tih malih otoka izobilja.I mi, tri vrapca, nismo mogli tome odoliti.Po običaju odletimo na poznatu malu terasu. Već znamo da vlasnik veseli se našem dolasku, uvijek potrudi se da nama bude udobno .
A vrapci ko vrapci, kada su na okupu.. cvrkutu nema kraja.Smijemo se, pričamo o mrvicama kruha i retkima prezrelima jabukama i narima, koji su ostali zaboravljeni na ogoljenima granama drvjeće.Takvi zaboravljeni plodovi još uvijek su puni arome i učahurene topline lanjskoga ljeta.
Mali razgovori pune topline , ne obračamo pažnju na svjet oko sebe.Iznenada postanimo svesni tišini oko nas. Čuje se samo lagana muzika i naše cvrkutanje.
Osvrtam se ... vani se već mrači...sve stolovi oko nas puni.Svega tu ima : sova, kosova, šojka i sjenica,ponjeki sokol. Svi šute...slušali su naši male pjesmice..
Vidim u tim oćima tugu i želju ... da postanu vrapci...
Shvaćamo da je vreme za odlazak.Već je zašlo sunce.Vrapćice se moraju vratiti kući prije sumraka.Kako se spušta mrak, tako sve više lješinara spušta se po rubnim granama.
Odlazimo svaka na svoju granu sa toplinom u srcu ...Znamo da možemo progurati ovu zimu na mrvicama... jer je jabuka sve manije..

najradije bih ti napisala...♥ ali da ne bi lešinari krivo shvatili....onda NE♥...

mumi ti se raspisala, ti vrapca!:)

proučila sam moju tipkovnicu, ja ne mogu stavljati srčeka :-)) pa moram napisati blog...

predobro pišeš da bi trebala ♥ stavljati...

Hahaha:)))Svaka čast.)))

a moja vreća (favorit weblog) je sve bogatija ;))

bacila,i ja bi rađe čitala.
ali ste svi ušutili :(

kada se osvtam oko sebe u gradu, sve više me iznenađuje kako su ljudi zaboravili družiti se međusobno. a tako malo za to treba.. samo dobra volja.

meni se čini, da je više vrabaca koji bi htjeli biti jastrebi, nego jastreba, koji bi htjeli postati vrapci. ili sam u krivu?

bila sam danas malo uz more. Upoznala krasnu ženu s psom. Evo, kako se ljudi s ljubimcima normalno druže.

ok..ok..partibrejkerica sam. :) idem si napisati neki svađalački blog onda...:)

i nama je bilo lijepo danas...samo je jedan jastreb ljuštio one male čašice i vrebao nas...ali se nismo dale smesti...

(zaboravila sam napisati da je prošao i jedan mačo):)) Ma da sam barem pitala zna li za Iskricu:))

seki, ja mislim da su i jastrebi sve više žele biti vrapcima.. velika visina podrazumjeva i veliki pad.prije ili kasnije poćnu o tome razmisljati.

nema užitka bez visina, mumu..pa i u padanju je čar..što misliš, zašto se one budale banđiđampaju? :)

(bila sam i sama ta budala)..:)

neki jednostavne ne znaju letjeti u jatima...

ha ha ha...bacila...ima jedna pjesma: MAČO MEN,MAČO MEN TI SI SLUČAJ PROMAŠEN...vidi mene ludu..ha ha ha...pa što mu nisi nogu postavila...

Ja sam ta! eh

tako sam se zabezeknula hahahh, a pjesma je fe-no-me-nal-na:))

skakanje iz zabave je samo kratkotrajni nalet adrenalina . pogotovu kada znaš da si osiguran.
u pravom životu skokovi su nešto drugo i treba znati kada si spreman na to.

kratkotrajni nalet adrenalina je tisuću puta bolji od stoljetne dosade..:) bože, daj mi da uživam jedan dan, umjesto da se dosađujem cijeli život. :)

a na skok nikad nisi sasvim spreman..ako razmišljaš o njemu, nikad nećeš skočiti..

ja sam spremna na skok, kada me pad više ne zabrinjava :-))

ukoliko želiš osiguran pad, loša si skočkica. :)

jel znate priču o zmiji i sokolu od Maksima Gorkog ????

osigurani pad nije pad.i osigurani skok nije skok. jednostavno kada skok vrjedan eventualnoga treska na zemlju.

ček..da čujemo priču...

ukratko...svađala se zmija sa sokolom oko toga što to njega vuče u visine. I onda odluči da i ona to proba. Uspuže se na viiiisoki kanjon i baci se u bezdana... i pada i pada i pada... i na kraju tresne na zemlju... kad je došla k sebi pomisli ... koji je soko glupan... to letenje u plavetnilu koje on toliko voli se neda usporediti sa mojom toplom, mračnom i vlažnom rupom... i zadovoljna otpuže u nju..... tako nekako

zgodno..znači, zmijama rupa..sokolu visine...a neka svatko od nas zaključi gdje mu je mjesto..je li?

:))) kvragu... čitao sam tu basnu prije 45 godina hahha... ali ... poanta ostaje forever ;)))))

..čiv,čiv,čiv,čiv,čiv,čiv,čiv........♥..ja uvjek stignem zadnja :))

caka u tome da i zmija trebala naiprije skočiti da bi znala da je ona sretnija u rupi
:-)

megi... kak se stavlja to srčeko ???

isaac..pritisni na tipkovnici lijevi Alt i desno dolje broj 3 ♥

samo na lapu se te ne može. pokušala sam :(

e neće ni kod mene na lapu ???