ujutro alapača, navečer romantična udavača:))

Nosim u sebi, mnoštvo tuđih lica.
u pamćenju ostali izrazi...
začuđenosti... radosti...
neizmjerne tuge...
neka s takvim iznenađenjem na licu,
neka sa smijehom koji zvoni,...
neku dovuku sa sobom jecaj...
ali uglavnom pamtim izraze,
i po njima raspoznajem čak i vlastita raspoloženja, u trenu kad su ostali zapamćeni.
Nosim ih, ko djevojački spomenar,
ko dnevnik skrivenih želja...
ko ljubavna pisma, žuta i pomalo zaboravljena.
Većinu ih pamtim po dobrom, i toplom,
kad postane hladno ili preognjeno, vratim se njihovom društvu, u utočište sjećanja i sna.

......a brate mili kaj nije mogao biti neki duži text??:)))).....

hehe, bi da sam krenula nabrajati:))))

....i ovaj je predugačak:)).....ne nabrajat:)))).....

ajd ljernčino, čitaj nešto duže od skraćenica:)))

ali da je u odnose na moje ostale, blogove, duže, tu si u pravu:)))

.....haha naravno da sam u pravu:)))....ajd mi ukratko prepričaj kaj tu piše:))))...