ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

Pogledao sam je u oči, nije skrenula pogled,samo se nasmijala..očima..tako je ljepa kad se smije,skoro da nevidim tugu
skoro....
Rekla mi je zagrli me ,i ja sam je grlio
rekla mi je voli me..i ja sam je volio..poljupci su došli poslje..kao kapi
rose sa latica ruže..lagani..
Budi nježan..i bio sam ,budi poput sna
i san sam bio...
i otišao,tiho poput sna..kad dođe zora
i suce zagolica ti obraze..sa prvim
maestralom otplovio sam i ja...
gotovo je..rekla je...nije nikada
pomislio sam i dalje nosim ljepotu..
strujanja naših misli..dodir naših duša
i dalje me peče...
I nosim kamen ,koji nikad joj nisam dao..težak je u mojoj ruci..
vuče me nazad...al nema povratka..nema
veze nosit ču ga , nek me podsječa na sve ljepo..na sve šta mi je poklonila
i sve što sam joj dao..i mogao dati..
Nema veze...
naučio sam voljeti i biti voljen
naučio sam kako prevarit dan i
pretvoriti ga u san....
.....No još moram puno toga naučiti..
nadam se da če mi život dati vremena...
ili u nekom drugom životu nekom drugom
paralelnom svjetu...
sa nekom novom dušom..ko zna???