thermonuclear sweat

jako volim gledat zvezde. one, kaj idu subotom na hateveu oko osmice. joj da sam barem i ja poznata i popularna pa da me zovu da nastupim u predmetnom šo programu. pjevala bih sa, kajaznam, može sa bezveznim đulijanom, može čak i sa žakom, il onim operetnim stifesom. potpunoma mi je svejedno. sam da mi je nastupit na tom ultimaglamuroznom stejđu. bitno da je uz pratnju revijskog orkestra radijotelevizije zagreb. al išla bi i na matricu, dapače.
i ondak bi ja pjevala, primer, điđolju činkveti, ritu pavone, minu il pak blad svet en tirse. bilo kaj od odabranog reverenta. san king od bidlza. čak bih samo zviždukala nekog lu rida. ligetija. tik tak.
a i lijepo bi se uresila i sve. išla bi na frizuru. odjenula bih nešto svjetlucavo. došla bih u kadilaku i u srebrnoj bundi do poda. oči plavičaste, a namjesto brilja,  grandiozne umjetne trepavice. umjesto asesorajza, jedno gigantsko i jedno maleno pseto. oboje u boleru istog pepita uzorka kao i moje štikle od dvanajst santi. 
imala bi fantastičnu izvedbenu koncepciju, manipulirala bi ručicama, onako lirski, osečajno. 
bio bi to jedan fantastičan nastup, pristup i bokocrt. sve bi to bilo za pamčenje. i bluz in z najt i onaj in z rej of lajt.
 
http://www.youtube.com/watch?v=S9t-rH0ni1s
 

kez :)))

uzvrat keza :-)