ja san optimista

U tišini svoje sobe ležim i sičan se nekih drugih dana drugog grada,fale mi ti dani puni smija sitnih zajeba društvo iskrenih prijatelja al život je čudna priča nikad ne znaš kraja.Otišli smo na sve četri strane svita zaboravila se mladenačka obečanja,eh da mi je sisti na rivu opet ih sve sresti i onaj nekadašnji smjeh nekako sačuvati živim.Prijatelji moji iz davnina kako mi falite jednom jednom opet ću vas sresti da pismom tugu odagnamo sječanja da vratimo vinom novi dan nazdravimo.....
      Za IGIJA.....