Zapis iz mojega dnevnika i iz života

 
stari glomazni otpad o ljubavi...
                                         rezerviranoj za prethodno nesretne
              a koji će sad da budnu zaforevr sretni
                                                    jer to je takva sudbina
mislim njihova
                    a ne valjda moja
                                             jer ja o ljubavi ne i jok
da se sad tu ne hvalim
                                                        i očalim
već ja samo
uredno primjećujem
i zamjećujem
                                                          da nebu dobro
čakak bu strašno loše
                               da nebi
                                            malo morgen
                                                             itd.
                                                                    tj.
odnosno tojesti
                     treba
                             jerje fino
a jeftino
(ovo vam je pjesma u porozi, da se ne sramotite kad vas netko pita. zato vam samo velim. a ne jer imate lijepe oči.)
 
 

a e...i ti si pris'o na psiholiposukcijski layout...:)))

A čuj. Nema tu nikakve tajne. Štoviše!

pa čovječe ja te neki dan obrisah iz favorite u uvjerenju kak si definitivno pokojni a ti...uskrisio! biće da će uskrs ubrzo?

Menibezmene. Da nisam oklen sela Budinoga. Ti bi bila skoroz naskroz u pravu. Ali ne fakultetu. Nego onako u četiri oka. Ili dva para očiju. Što ti nekad dođe na isto. A nekad na identično.

ma moja dva zelena još uvijek na profilu...a tvoja dva?

Ne papam ti ja zelene. Već žute apaurine! A ako ako normabeli nisu dostupni. Onda njih.

mali si neupućen al oće to s mlađahnim godinama...normabela imaš i žutih i zelenih! ja sam sad već u zelenoj fazi (to su ti oni napredniji od 5 mg)!

Sfašta naučiš ovdje na netu! A ja jadničak, sve do sad mislio kako su i Normabeli i Apaurini...prauzaprau - benzodiazepini! Mda, da ne zaboravim Helex i....uffff, moran u krpe.

kaj nisi ti već ošo? kod rezultata 2:0?

Benzodiazepini sigurno nisu. Jer čemu onda to sve kao da je život jedna obična igrarija. A tu se gine! Od prejake riječi. Sva sreća da nije još i pismena. Jer onda nebi bilo oćeš-nećeš. Nego zatvoreno radi preuređenja. I bolesti glumaca. Mislim da su bila dva. Ali se ne sjećam. Pa možda i nisu bila tri. Nego manje.

nisan pila, nisan pušila...al ne bi se klela jel dva il tri. mislim da je bilo...glavna glumica, glumac i...statisti! al predstava davno već drugorazredna...deja vous. al što ću kad nemam psa, tv a bogme nit mobitel...pa moram glumit...sve to!

Ja sam jedanput glumio brata od glavnog junaka u monodrami. Samo je on umro već na kraju prvog čina. Pa smo onda ostali samo ja i sestra. Ali ne moja nego od jedne trafikantice. Koja se na kraju balade uda za oca od bratovog sina. Pa bi ju uhapsili da nije bio kraj predstave. Mislim na kraju.

ima jedna kvaka...sve ovo što rekoh ne porekoh...čista istina! al što ćeš, ovdje sve kad kažeš...misle da šutiš! samo što se moj pusti otok trenutno zove...praha! no lijepo te bilo sresti pa makar i tih 7oo km daleko! bit će upao kroz neku otvorenu crvotočinu iz mog bloga!

Olala! U Prahi sam bio Vaclavski namjesnik. Samo na zapravo nego sam sanjao. U jednom filmu Jiržija Mencela. Koji je on režirao.

priznajem, rit mi bela....brez štambilja!

od tih lijepih oči.. mozak mi se zakoči