Život boje indiga

Ponekad mi se čini da sam umoran,
umoran od života,
od tolikih stvari kojih nema,
jer tebe nema.

Ponekad mi se čini da je tamno
i hladno oko mene
i da samo ti čuvaš nešto
nalik toplini.

Toliko sam zbunjen i ne razlikujem više
šećer od soli, i smijem se kad ne treba.
Čudnovato je kako čovjek može biti bespomoćan,
ako je ostavljen.

Neki dan hodao sam ulicom,
ali nisam stigao kamo sam pošao.
Pozdravljao sam nepoznate ljude
i govorio gluposti kojih se stidim.

Ponekad mi se čini da te nalazim
pošto sam izgubio
gotovo sve što je bilo važno,
mislim, za mene.

To su obične stvari, ali one,
te obične stvari,
ja živim s njima svakoga dana
i one me nalaze.

Mogu da budem neobrijan i bez kravate,
i da šutim satima, kao drvo.
O čemu? Ne znam. Djetinjaste misli
o ljubavi. I o tome da me ti voliš.

To će proći, znam. Uvijek prolazi!
rekao je prijatelj, i zaplakao.
I on ima svoju nevolju, jednako običnu,
ni on ne razlikuje više šećer od soli.

Jebem te luda, ne trebaš indigo za biti lud, jednostavno, budi normalan, poludijeti ćeš s vremenom, prije ili kasnije!

Ajme, ti si sada postao moj dušebrižnik. :-) Joj, kako slatko. :-))) Da si žensko, odmah bih te zvao na kavu. :-) A-ha. :-)

Indigo, ne seri, rađe reci hvala druže, možda mi i pomogneš, da i ja konačno nešto stavim pod jaja!

:)

Čini se da tvoj pristup privlači drukčiji tip žena od onoga koji mene zanima. Čak i da mi treba pomoć, sumnjam da bi mi tvoja zapravo bila od koristi. Ipak, hvala na brizi i budi bez brige za mene. :-)

prije_kiše :-)))

;)

(;

Jedan Smješkić koji puši lulu: :)_,

:)