ujutro alapača, navečer romantična udavača:))

Ne poznajem puno strahova...više su me kroz život pratile sitne bojazni.
Jedan od njih bio je u ratno vrijeme, vezan za vlastiti opstanak,opstanak muža koji ostaje tu, a mi odlazimo u sigurnost,a još više za moju djevojčicu od tri godine.
I vrijeme odlučivanja o rastavi. Sad izgleda kao bojazan,,, ali kako je onda mirisao na strah...
sad ih je još manje... jer znam da se i smalim bojaznima i s velikim strahovima mogu izboriti na jednak način.. upornošću i samom sobom.

zašto ste se rastavili...?

zašto je to tako bitno?:)))

Upornost i samo ti - to je 50% Ostalo 'kapne' s neba. Volio bih biti musliman, pa da vjerujem u fatum.

ja ne bih voljela biti ništa drugo)) osim možda vila:)))

dobra???:-))

mene muči identičan strah...ovaj u srednjem pasusu.

Ameli:-(

ne treba se bojati strahova, treba se bojati kad strahovi preuzmu kontrolu a to si ne dopusti.

naravno, mazo:)) najbolja:))

Iznenađena! Ti si slatka kao med...jel'