ujutro alapača, navečer romantična udavača:))

Naslonila sam čelo na stijenu, čelo je moje dugo bdjenje.
Ne volim te svijete i ne volim te mjesečino!
Šaptom tmurne žeđi ušutkavam ptice iz mraka.
Oči se pune budnim napuštenim zvijezdama.

Reci mi kako se zove kraj u koji krećeš
tko znade crnu šumu iz koje izviru sudbine?
Grudi su moje teška zemlja, u pjesmu zaranjam lice.
Sva je moja ljubav davna. Stabla su strepila prije mene.

Vesna Parun

surp...prešla si u pjesnike ili samo pokušavaš..:))

Bas po mom ukusu..

prvo com ja jesam pjesnik:)))
al dnas što napišem, otrovno je, pa sam odlčučila prepistai duđe danas:))

vesna zna...

jao nešto sam krivo napisao ..jadan ja...

opraštam:))

knedla mi stala u grlu da nećeš..:))

:)))
ja nisam zlopamtilo:)))

pa bolje da nisi jer od toga pamćenje se gubi...:)

ubola si me u oko!!!:))

koje pamćenje com?:))

čume odražena?:))

zlo...:))

ja ti ni ne znam šta je to, hehehehhe:))

hihihihi...neznaš i ne moraš znati...

i ne želim:))))

i nemoj :))

..eh,neka je romantika u zraku... ;)

Vesnom Parun:)

meg kako si skužila?..:))

je meg:))malo poezije a nije erotska:)) hehe čudan dan:))

odraz:))) jel opet?

kako je sve ovo lijepo napisano,ko zna zna

vesna zna:)