DayWalker

Probudilo me sunce. Već odavno govorim sam sebi da moram pomaknut krevet za pol metra ulijevo. Stare plastične rolete su popucale odavno pa je na jednom dijelu ostala grda rupa kroz koju je oko 11 sati uvijek probilo sunce i bubnulo me direktno u ludaru. Ustal sam mamuran ko pes. U sobi je smrdilo ko u grobu, a ni ja nisam niš lepše mirisal. Iz ista mi je smrdilo ko iz kanalizacije, mješavina mirisa duhana, loze pive i rigotine. Nisam se opće sjećal da sam rigal, al se nisam ni sjećal kak sam došel doma, pa se nisam preveč žifciral. Zgrabil sam pljuge sa stola i zapalil. To mi je godinama bil doručak. Već dugo nisam našel vremena za napunit frižider. Iako, moram priznat, nisam ziher ni da li dela ili ne jer ga nisam otvoril mjesecima. Odvukel sam se do vecea. Tragovi riganja su bili svuda oko školjke, ali nisam imal volje za čišćenje. Obrisal sam dasku, sjel i upustio se u jutarnje sranje. Pljuga pod nosom je malo ublažila miris.

Dovukel sam se natrag u sobu i stavil kazetu sa jazzom. Sjel sam na rub kreveta i potegnul dobar dim. Pluća su zadovoljno grgljala. Osjetil sam potrebu za nekim alkoholom. To mi se navek dešavalo čim se probudim i provlačilo se kroz celi dan. U boci kraj kreveta je bilo vina za još jedan gutljaj pa sam potegnul. Nije bilo dovoljno. Dohvatil sam hlače sa stolca i obukel ih. U džepu sam našel još 500 kuna, ostatak od otpremnine. Otkaz na gradilištu sam dobil kao tehnološki višak još prije dva tjedna. Nemrem reč da me pogodilo. U trenutku kad su mi to rekli bil sam već dobro pijan jer je Arif na posel u plastičnoj boci od soka dofural dve litre domaće bosanske brlje. Nisam već dugo pil tak dobru šljivovicu, pa smo nas dva sjeli u kontejner i maznuli celu bocu. Vani je i tak bilo prevruće za bilo kaj delat.

Prekopal sam odjeću koja je ležala svuda po sobi. Jedna potkošulja nije bila baš skroz zmazana pa sam je obukel i izašel iz stana. Vani je bil pravi ljetni dan, vruće u pičku materinu. Doteglil sam se do dućana, kupil pljuge, pivu i malu bočicu loze, pa sam sjel na zidić. Subotom je kvart bil užurban, pvi dan vikenda, ljudi u kupovini, majke i djeca u šetnji. Gledal sam ih kak hodaju i smiju se, al nisam im zavidil. Tu i tamo bi me neko pozdravil, al sam odvraćal samo klimanjem glave. Nisam bil raspoložen za neke razgovore. Boca je uskoro bila prazna, pa sam krenul prema Opatiji, opsukroj birtiji koju je Kraljica vodila već trideset godina. U tih trideset godina nije prošel dan da nije napomenula da je upravo ona nasljednica ruskog prijestolja. Često je pokazivala stare slike na kojima je njena majka, na slici sa svojim rođacima, ruskom kraljevskom obitelji. Kolko sam ja znal mogli su to bit i rođaci iz Mrkoplja ili Garešnice, al ona je pričala sa tolko žara da joj niko nije imal srca proturiječit. Kraljica je, uostalom, za nas bila prava kraljica, jer je često opraštala dugove koje smo nabili na šanku. U Opatiju se ulazilo po malim stepenicama koje su vodile u podrum, preuređen kao bar još ranih tridesetih. Stepenice su bile veliki rizik, ak ste već dolazili nabajsani. Nije bilo teško razbit se na njima, pa je tak skončal i strai Karl. Jednu je večer stigel pijan i skotrljal se do ulaza. Umrl je u bolnici, tjedan dana kasnije.

Unutra je sjedilo nekoliko poznatih faca. Kraljica, za svojim stolom odmah do šanka, Pjer i Ivo u separeu desno, Frenki u kutu i Klara za šankom. Klari je bilo četrdeset i sitno godina, ali po njenom stilu oblačenja i napadnog šminkanja, po svoj bižuteriji koju je imala na sebi, po pijanom držanju i nekoj posebnoj tuzi u očima, ne bi joj nikad dali manje od šesdeset. Klara je rodila troje mrtvorođene djece. Uvjerena da je prokleta, pokušavala je pićem otjerat kletvu. Sjednem za šank, pozdravim i naručim pivu i lozu. Kraljica mi, uz smiješak, vidljivo crvena u licu zbog ispucalih kapilara, pruži današnje novine. Potegnem dobar gutljaj i udubim se u novosti.

Oko devet navečer sam već bil dobro pijan. Celi dan sam lokal, nekim čudom na tuđi račun. Ima dana kad imate novaca u džepu, boli vas kurac, al nekim čudom svi koji se pojavljuju u Opatiji, baš tada imaju love i obavezno časte. Danas je bil taj dan. Naravno kad ste švorc, nema nikog ko bu platil pivu. Sjedil sam za šankom i pričal sa Belim, starim pijancem, soboslikarom i opakim kladiteljem na sve na kaj se čuvjek može kladit. U šezdesetima je dobil velku lovu na sportskoj prognozi, uzel taksi, otišel u Dubrovnik, sjebal sve na kurve i rulet i vrnul se u Zagreb bez cvonjka švercajući se u vlaku. Kažu da je vrhunski majstor kad je trezan, a to je iznimno rijetko.

- Ti si, mali, totalni kreten. Skoro da bi mi mogel bit i sin, kolko si glup. Kolko imaš let? Trideset? Trispet? – gledal je u mene pijano.
- Četrdesdve.
- No pa kaj? Još si dečec. Koj kurac čučiš tu, z menom i ovim probisvetima kaj svi skup nemaju letu radnog staža? Meni nikad nije bilo jasno kaj se nisi oženil? Imal si lepi posel, nije da nisi bil prilika. Daj plati jenog malog.

Beli je, ne znam zakaj, navek kad bi žical cugu, prvo dobro izvređal onog od kog je žical. Rekel je da ga zato ljudi i časte, zato kaj je iskren i nema rešpekta prema nikome ko je kreten. I nekim čudom, kaj bi on bil ogavniji, ljudi bi mu više plaćali. Nije mi to bilo jasno, al nisam o tome razmišljal. Naravno da sam mu naručil pelinkovac. Bil je to najbolji način da ga se rešim, nije mi se dalo pričat mu svoju tužnu priču. Vjerojatno je u tome njegova tajna. Ma priča nije ni bila baš nekak tužna. Posel koji sam delal je bil dobsr, to je istina, al nisam ja čovek za ured, gušil me nedostatak zraka, pa sam jedno jutro, nakon nekakvih, po meni glupih prigovora, nokautiral šefa i otišel. Naravno, u sve je umešana i jedna žena, kak to već ide, ostavila me i bilo bi sad super da mogu reč da mi je upropastila život, al kurac. Samo sam nakon toga nekak zgubil volju za babe. Počel sam delat povremeno, kad mi se dalo, uglavnom na građevini. Dosta sam cugal, posebno nakon kaj su starci umrli, a ja nasljedil nekaj zemlje kod Samobora i mršavu ušteđevinu. Zemlju sam prodal i dugo vremena lokal po diskačima, karal klinke, kockal. Propadanje se ne zove propadanje bez veze. Zgubiš doticaj sa životom, pa počneš tonut, pit u sve jeftinijim lokalima i na kraju završiš u Opatiji. Beli se dignul od šanka i otišel prema separeima. Čul sam ga kak šalje nekog u pičku materinu.

Ja sam nastavil lokat, Beli je rekel da se obavzno sutra kladim na Dinamo i otišel. A ja sam ostal solo za šankom. Brkata Mara, konobarica, je otvorila još jednu pivu, na kuću, pa sam bil zadovoljan. Mislil sam sutra otić tražit posel. Lova je pri kraju, a na crno bum negde našel posla za tjedan dana, bar da imam za struju i cugu. Dani su nevjerojatno dugi kad niš ne delaš. Dignul sam se i krenul prema veceju. Bil sam pun, fizički pun tekućine, a na šanku je čekala još jedna mukte piva, pa sam gurnul prste u grlo i zrigal se. Iz mene je izašla samo tekućina, pa sam se setil da nisam niš jel. Baš bi mogel u povratku kupit nekaj u dućanu. Fino sam se zrigal, umil se i popil malo vode. U WC je ušla Klara.

- Žuti, imaš za posudit 50 kuna? Znaš da bum vratila. Socijalna dolazi za dva dana. Prvo bum tebi vratila. Molim te, treba mi za hranu za mačke. Ajde mačak, daj posudi svojoj Klari.

Bila je pijana ko čep. Koje kurčeve mačke? Nisam vjeroval da bu mi išla prodat takvu spiku. Ko kad vas tip zaustavi na cesti, s pivom u ruci i žica 5 kuna za kruh. Moš mislit kak mu treba za kruh.

- Ajde milo, dala bum ti mali predujam. – primila me za karu. – Budi dobar prema svojoj Klari.

Prije nego kaj sam se snašel, otkopčala mi je šlic i izvadila kurac. Čučnula je počela ga pušit. Nisam se previše bunil. Bil sam prepijan, i prošlo je previše vremena od kad sam zadnji put imal kurac u nečem toplom. Klara se trudila, ali cijela situacija nije izgledala nimalo privlačno niti seksi. U predprostoru veceja, naslonjen na umivaonik, s pogledom na razbijene pločice iz kojih su virile stare, hrđave cijevi. A kurac mi puši pijana žena koja izgleda staro ko moja baba. Ona je i dalje klizila ustima, ali u meni se ništa nije pomaklo. Pozlilo mi je pa sam je odgurnuo i utrčao u wc. Ponovo sam rigao, dugo i bolno, želudac se grčio pod naletim ogavne kiseline koja mi je palila grlo. Vratio sam se u predprostor. Klara je sjedila na podu, naslonjena na zid i plakala. Opral sam se, popil malo vode. Onda sam izvadil sto kuna, dal ih Klari i podignul je s poda. Obrisal sam joj suze, poljubil u obraz i vratil se na šank. Kraljica je glasno hrkala za svojim stolom. Opatija se ispraznila, još je samo jedan par sjedil u separeu. Nekaj su se svađali. Popil sam pivu do kraja, naručil još jednu lozu i izašel.

Vani je bila prekrasna ljetna večer, a ja sam opet bil mrtav pijan. Došel sam do dućana ispred kojeg je neki klinac šamaral svoju curu. Imam pravilo da se nikad ne mješam u stvari koje nisu moje. Ušel sam u dućan, kupil pol kruha, nekakvu smrdljivu salamu i dve pive. U džepu mi je ostalo još nešto sitno kuna pa sam kupil i pljuge. Ispred dućana su se ono dvoje ljubili. Nasmijem se kiselo. Glupača. Opet bu dobila batina prvi put kad se kretenu nekaj ne bu svidjelo. I ostala bu s njim, za deset godina buju samo još jedan naslov u Crnoj kronici. Mali se odvoji od nje i pogleda me.

- Ej stari, imaš koju kunu?

Ne znam zakaj sam ga maznul. Lijepom, zidarkom preko nosa. Opal je na cestu, a klinka je počela vrištat, pa sam i njoj zaljepil šamar, iako osjetno lakši.

- Marš kući, glupačo balava.

Do stana na petom katu sam se jedva doteglil, lift nije radil već mjesec dana. Pokušavali su zvonit i skupit neku lovu, al kad sam otvoril vrata bilo im je jasno da od mene nemreju dobit niš. Iskrcam sadržaj vrećice na stol i počnem halapljivo jest. Nakon riganja želudac je bil prazan i smrdljiva salama je bila melem na rani. Kad sam se najel, otvorim pivu i zapalim pljugu, pa došećem do prozora. Kroz rupu u roleti pogledam na trepereće točke zagrebačkih svijetala i potegnem pivu. Na starom radiju je drndao jazz, a meni se nije spavalo. Još jedna noć je počela. Sutra bum potražil posel. Onda bu sve u redu.

ča moram sve čitat?mogu na preskok?

A di je Grdi :-)).

romantike!!! :-P