thermonuclear sweat

jučer je bil dubravko majnarič. obožavam ga. to je onaj kaj veli ovak: dragi slušatelji, u današnjoj emisiji vokal instrumental internacional sudjelovali su. oskar piterson glasovir. stjepan đimi stanič kontrabas. dizi gilespi truba. revijskim orkestrom radiotelevizije zagreb ravnao je silvije glojnarić. slijedi rubrika tisuču okretaja.
to je bilo jučer.
sinoč pače.
jutros čitam u jutarnjem. rubrika "aj rimembr z dej ven maj hiro gouz stif" sa nadnaslovom, poznati se prisječaju legendarnih odlazaka. pa tako imamo sinišu škaricu, primer, koji je izdvojio odlazak elvisa prislija. sarapa se seča kad je hendriks otišel. aca dragaš, neznam koga, kurta kobejna il đo stramera. nijebitno.
reko. pa i ja se sečam dana kad je otišel elvis. strefilo me. da me neko pital, rekla bi da se tada nisam ni rodila. al kurac. sečam se. da.
bila sam u americi. na nekoj farmi sa starcima. imala sam desetak godina. i bila je ta neka žena kod koje smo bili u posjetama. i onda su javili da je umro. kralj. sečam se da se ona jako plakala. meni je to bilo glupo. elvis mi je bil neki kičasti podbuhli otužni frajer u skafanderu sa velkom bijelom kragnom i zlatnim epoletama. daval mi je na neku patetičnu tamnu zvijezdu iz kakove žalosne lasvegaške hotelske gaže.  
e da, al to je bilo onda.
i još nekaj sam htela reči. za jučer. zgleda da su svi velki glamurozni heroji otišli doma. od doma. rekel je majnarič. isto. umro je u osamdeset i četvrtoj godini u svom domu. onaj skakavac.
u losanđelesu.
http://www.youtube.com/watch?v=5kUpEqkOD_4