Život boje indiga

Od čega žive oči tvoje
kad stalno iz njih isijava san?
A što bi dragulj dragane moje
dao da tako bar načas sja.

Tvoje su oči u meni zašle,
taj sjaj nije od ljudi.
Svakoga jutra moje se lice
s tvojim očima budi.

Ko snijeg si koji pao nije,
satkana sva si od sna,
latico snježna zgusnuta svjetla
sva si ko cvijeta prah.

Ne sklanjaj pogled. Čega se bojiš?
Ljubavi zar te je strah?
Zacijeli riječi cjelovima,
s usana strgni mi dah.

Čemu se smiješiš?
Obujmi me jače,
sva krv nek mi utrne!

Kad zagrlim te ovako,
znaš li što ja vidim:
Dva križa koja se grle.

A med njima diše
još nerođen Bog
prikovan poljupcima…

A šta ako Boginja neka
pod usnom mojom sniva?

Pod tvojom usnom sni violina
u violini pjesma, u pjesmi plod.
O kad me dodirnu usta tvoja:
harfa se boja prospe u svod.

Prsti su tvoji vidre vedre
što se u igri tope.
Ćutiš li kako iz moga struka
iskaču antilope?

O kad bi moglo uho čuti
tvoj dodir glazbo nijema,
napisao bih ti od sna sonatu,
al klavir tih dirki nema.

Povedi me u kut svijeta
neki tih.
Da te ćutim. Da te dišem.
Da te snim.

Što je život? Oka treptaj.
Tajna tajne.
Između dva otkucaja
srca stane.

mmmmmmmmmmmmmmmmm,dva otkucaja srca

e da, tajna tajne:)))

E, da... još malo pa ću prekucati i drugi dio. :-) Drago mi je što vam se sviđa. :-)

ma ja obozavam Enesa:-)

nekad sam ga znala napamet, al izlapilo:)) s goodinama:))

Ja ga isto jako volim. Imam 4 njegove zbirke, a jednu sam jednom poklonio jednoj posebnoj gospođici. Doduše, to je bila zbirka "Mačak u trapericama" i gospođica je bila jako mala... :-)))

E, da, drugio dio nakucan, sada ću prekucati i treći dio. :-)