timeo danaos et dona ferentis

 

Jednom su se vidjeli
jedan tren
pogledi im zastali
to je sve
a ljubav se je rodila kao stih
i nikad nije prestala izmedju njih.
 

Dosao je jedan dan
i rekao njoj
hocu da te vodim
u svoj dom
idi pitaj majku
dali mozes poc
ako kaze da si mlada
cekacu i opet doc
 

Majko dali mogu poc
tu je dragi moj
htjela bi da idem snjim
u njegov dom
prsten mi je donio i nesto jos
jednu sarenu maramu
i jedan bros.
 

Nemoj kceri mlada si
bar godinu jos
vrati prsten i maramu
i mali bros
ako te voli cekace dragi tvoj
a onda nek te vodi u dom svoj
 

Prodje jedna godina
kad dosao je on
dosao da vodi
dragu domu svom
al sad otac neda
i kaze strogo njoj
mlada si da ides
a mlad je i dragi tvoj.
 

Ona nije cekala
otisla je dragom svom
rekla mu je vodi me...
u svoj dom
sarenom je maramom
suze brisala
ljubila je prsten
i na majku mislila
 

Pa su tako zivjeli
i zivot je bio fin
ljubav jos veca postala je
kad rodio se sin
al jos jedna zelja
u srcu ostala
sina da im vide njen otac i majka
 

On je sina uzeo i posao na put
pjesme mu je pjevao
kad je plakao i bio ljut
A sina kad su vidjeli otac i njena mati
on je odmah krenuo brzo kuci da se vrati
 

Pred kucom puno ljudi
a zene u crnini sve
kroz suze su mu rekli
da nema vise nje
da teska bolest dosla je
u njegov dom
i ljubav mu je odnjela
dok na putu je bio on
 

Uzeo je sviralu i zasvirao na nju
pjesmu o svojoj ljubavi koje nema vise tu
ta ljubav se je rodila kao stih
i nikad nije prestala izmedju njih.
 
             ...............Vajta