Ručkić krčkić

A stanujem jednu tramvajsku stanicu od Trga, ili 10 minuta laganog hoda, uz razgledavanje izloga... I ni mrdnula nisam iz ovog kvarta, već godinama.
Izgleda da se Zagreb odselio drugamo. Više nije u tzv. "centru", koji je samo ofrlje premaljana fasada (s trošnim dvorištima iza, u kojima svakodnevno otpadaju balkoni i oluci i šetaju štakori veličine pristojno uhranjene mačke), atrakcija za turiste i strane diplomate u tranzitu; nema tu više bitnih ustanova, trgovina, sadržaja (kazališta ne računam, jer to očito nije bitna institucija), tek tu i tamo koja banka i more pekarnica, mjenjačnica i sportskih kladionica. Valjda ljudi imaju love još samo za kruh i igre; mjenjačnice su za turiste; ili zalihe iz čarape. Ah, da, množe se i trgovine biciklima. Salon u kojem sam kupila svoj (šmrc, pokojni!) auto već odavno ne postoji, sad će tu otvoriti još jednu pekarnicu.
A danas me potreba natjerala preko Save. Prestrašena tolikom udaljenošću, a bez auta, uzela sam taksi. I stigla u trenu, iako me furao najokolnijim putem. Ma neka, mislila sam si, i onak, turistički, razgledavala kvartove u kojima sam zadnji put bila prije desetak godina. Svašta se tu izgradilo! Tko zna bih li se snašla pješice... em sam zaboravila, em se puno toga promijenilo.
Ubrzo sam shvatila da moje odredište uopće nije tako jako daleko, pa sam se odlučila vratiti pješice. I zapela u Avenue Mallu. Ljudi dragi, kao da sam došla u Trst! Onaj nekadašnji. Uopće nisam znala da je u mojem gradu moguće kupiti tako raznovrsne krpice (ali i žnirance, koje, eto, u vlasitom kvartu ne znam gdje naći) i to po takvim cijenama, razmjerno povoljnima. Iako sam ja zgriješila s jednom skupom. A hebga! I u Trstu bih obično kupila jedan par finih cipela i onda trošila preostali sitniš na slatkiše i kavu.
A vreva! U mojem kvartu prodavačice crkavaju od dosade, što može imati jedan od ukupno dva moguća učinka: nametljivo nagovaranje ili totalno ignoriranje (ona telefonira, zaboga!).
Dakle, kad sam spiskala ono što mi tek trebaju platiti, ustanovila sam da mi se ipak ne hoda doma, uglavnom iz straha da ću putem uočiti još neku lovomuzaru. I shvatila da NE ZNAM kako se to radi! Zaustavila sam dvojicu ZET-ovaca, a ovi su preporučili autobus. Fini, klimatizirani. Doduše, nije bila špica, ali vožnja je bila super. I deseterostruko jeftinija od one taksijem.
Tako sam stigla do Importanne centra. I tu sad vidiš da Zagreb ipak živi. Da ljudi ima. Nitko, ama baš nitko ne govori lokalnim narječjem, ali nema veze: lijepo je čuti taj žamor. Prisluškivala sam razgovore, i naučila kako se kreću cijene podstanarstva, dozvoljeni minusi, a bormeš i plaće. Te da je moja osrednja. Što je zapravo dobro, jer te sredine fali: ljudi ili imaju jako puno, ili praktički ništa. Za plaću moje omiljene prodavačice iz kvartovskog špeceraja ja ne bih mogla platiti ni režije; a za plaću ovoga kojeg sam prisluškivala ne bih ovisila o odšteti za slupani auto da odem na more u stilu koji sam si zamislila.
A rugala sam se svojem ocu, koji je mrzio izlaziti iz kuće... Govorila sam da on ne živi u Zagrebu, nego u 130 kvadratnih metara tog grada, u uličici koja je slijepo crijevo, usred grada, ali praktički nepotrebna. A eto ti ga na! Isti smo.
Moji mađarsko-talijansko-češko-hrvatski preci osjećali su se doma u cijeloj Europi; a ja sam tuđinka čim mrdnem iz kvarta.

hm, hm.... a istarski preci?!.... ti si ko i svaka obićna šuša... preci su ti samo pet-šest europskih naroda i narodnosti.

hm... ja ti kao ne-zagrepćan mogu reči da žnirance moreš nači u nami(narodni magazin: u tvoje vrijeme)... moreš i bes taksija.

... mislin nama u ilici, niti pola stanice ot tranvaja sa jelaćićevoga.

...

Hvala što brineš za mene, Vladek. Ipak, potkrala ti se greškica: nemam istarskih predaka, bar koliko znam. Moja baka po mami je s Trsata, ali njeni roditelji su bili jedna Čehinja i jedan Talijan; djed mi je Mađar. Po ocu sam Hrvatica iz dijaspore: Hercegovine. Rođena u Petrovoj bolnici, nakon što su moji neposredni preci usvojili "kaj" kao normalnu upitnu česticu.

... to san ja piso u prazno..... koji inportane jebote, kamo vozi jebeni autobus.... si ti uopšte iz zagreba?

KAj nisi jekja da hoćeš upoznat zagjeb, bi te kjele pjovozaj bespjatno

... a moj brat ot tetke je rođžen na petovom brdu ot majke srpkinje, i oca šumadinca... ali je sekrva bila taljanka iz muđže, a njen šogor mađžar iz pečuha kojemu ja baba bila iz olomouca u slovaćkoj, ćiji seje muž borijo u narodnooslobodilaćkoj borbi u ardenima gđže se je jebuckao sa francuskinjon belgijskog porijekla, koja zapravo vuće korijene iz istre iz sela pačići, kot orbanića gđže živi alen vitasovič

a jel joj Livi Tone šagod u rodu? :D

..ne nije...tone livi je otac ot alena vitasoviča.

...hehehe, a livi je zato je harmoniku svira naopačke.....

...nego jebo sat toneta.... ćek da naućin vegu da dije zagreb.

... ćuj vega, otdakle da poćnemo sa upoznavanjen.... recimo vako.... dođžemo ti i ja na cvijetni trg i gledamo u pravoslavnu crkvu.... di sat očeš?

..nego, več kat smo tu.... koje trenutno poglavar sveitalije i hrvacke pravoslavne crkve?

... pa dobro dije u kurac išla ova vega.... opet u avenju mol.... jebemliga, izgubismoje.

Mislim, Vladek, da ću ja radije s kjejetom, on je provjeren i siguran vozač i vodič ;-))

Inače, zanimljivost iz života moje obitelji: moja majka, koja je odrasla u Vojvodini, ima domovnicu izdanu 1950-i-neke, napisanu na ĆIRILICI! E, jebga, kad su trebale nove, politički podobne, susretljiva službenica joj je rekla nek to podrapa, ali eto, učinit će joj uslugu, pa neće morati na informativni razgovor :-))

...ma nemoj.... ja bin te sigurno bolje vozo ot kjejeta. uvijek san odmojan.

...a tetak ot strine moje pokojne babe, je meni ostavijo dijonice pilane iz valjeva... sat meni lićno vrijede toliko da bin mogo kupit ljepi kurac... ili pola srbije.

...hehehe, a iman i ja zanimljivot iz života moje obitelji, da moja baba nije dedi dala....kurac bin ja tebe danas zajebavo.

hei Vega, ja živim u novo izgrađenoj zradi iza Muzeja suv, umjet,, ured mi je u centru u Tomašićevoj i imam viletinu u Mlinovima, i kužim te totalno o čem pričaš,,ovo je drugi grad:)))

A jebga, da su moji bili snalažljiviji, ja bih sad bila kraljica šećera u Srbiji i šire... Ali nisam. Sretna sam što nemam šećer :-))))

..ćuj vega, zakaj nemaš avto.... si nekom uvalila onog klija?

...hehehe, vega kaj ti je ivailič ostala jedina prijateljica na iskri... osin mene?

.... svi tri patimo ot iste bolesti, ona ima previše imetka, ti imaš previše u glavi a ja iman previše kurcamoga.

...ćuj vega, ćasna riječ...ak ne budeš obračala pažnju na moje dijelo i lik (i na mojega maleckoga), nečun tise više obračat, jebomepas.

Vladek, ja na Iskrici nemam prijatelja: oni koji su zaslužili tu titulu više i tak ne koriste ovaj portal za komunikaciju sa mnom, nego za... pa, kako tko. Za razne želje i potrebe :-))

...hihihi, otišli pravi muški gledat tekme ot tunguzije protiv bornea... a ja san van sam osto....hihihi... morete me slobodno iskoristit

Iwa, ne, ti ne možeš kužiti o čemu ja pišem, jer tvoja svijest neprestano surfa najplićom plićinom. Za ovu priču uopće nije bitno tko što ima i gdje, kužiš? Iako je tvoj ured zapravo na pljucomet od mojeg stana, ti i ja zasigurno ne živimo u istom svijetu.

...opaaaaa, očeš reč... da hi imaš za jebaćinu?

Imam sve što trebam, iako nemam sve što želim.

...hehehe, vega... pa i prića se po iskri da si jebaljka prve kategorije....osin kat ti neki nedaju, pa hi onda pljuvaš.

Je, Vladek, priča se i za tebe po Iskri da imaš tak maloga da ti svaka da po dva puta: nemre vjerovati da je to - fakat samo TO.

...hihihi... a nebiš verovala...neke moraju provjeravati i po pet-šet puta na noč..... a ja si režen vene, da jebente bože zakaj iman tako malega.

...oppps zabopravih.... fakat, zakaj toliko puta... pitan se ja, pa jebote zar ti nije dosta jedanput da vidiš kak mije malecki..... a mene bolikurac i zafaljujen blogu mome da iman maloga.

Ma glavno da si ti zadovoljan, a njih tko jebe (poslije) - i tak su to sve same kurbetine, zar ne? ;-)) Odoh ručat prije nego što mi se mašta zahakla za taj prizor... ufffff.

A je ta maja gjupa ko pasji kujac pa kog boji kujac kaj ona ima i ko joj je tata bio mudonja komunjarski i kaj su pokrali, boze sačuvaj , vjado kaj ja to čujem ? Tak je maji

a da da. zagreb nije onaj grad koji je nekada bio.
Ljudi samo pričaju o lovi i plaćama
a štednja se vidi na svakom koraku .
Samo čekam kako će se to odraziti na sociopatologiju zagrepčana.
te se jedna iz centra ne bude slijedećih dest godina mrdnula prema periferiji . bez pratnje ... ionako pravoj dami to ne dolikuje .

Nism ćita blog,al san bacio oko na jaje,oću reć na komentar(e).Ovo je bia sraz Argentine i nespremnog Brazila.Frcalo je na jean gol aje golman se obrania.Na kraju nerješeno.Tekma dostojna finala.
Po pravilim ot iskre ,,ponovit tekmu.

Smrt fašizmu sloboda narodu.