U NOVOJ ŠKOLI....

U mojej lokalnoj trgovine verojatno misle da sam u prošlom životu bila stonoga.Svako malo dolazim kupiti nove šlape ili papuće.Ne znaju da je redovna pojava da pred ulaznima vratima kuči često nađem samo jednu šlapu od para.Imam naviku imati pred ulazom neki par papuča za nabrzaka projuriti preko dvorišta ili odnjeti vrećicu sa smjećem u obližnij kontejner.
Samo te šlapi ne ostanu dugo u paru.Izađem, gurnem nogu i onda cupam na jednoj, jer druge šlape više nema.Imam tri sumnivca .Jedna šarplaninka, jedan vučjak i jedan veliki čupavi mešanac .Susjedovi psi i mački vole prošvercti se u moje dvorište, tu ima uvijek zdela sa vodom, komad zemlji za izvaliti se, terasa za sakriti se od kiše.Verojatno doživljavaju moje dvorište kao ljetovalište, znaju da ih nitko tu neće udariti ili vikati. I na odlasku ponesu suvenir za uspomjenu.Pretpostavljam da to zakopaju kao što znaju zakopavati kosti, jer nikada nisam uspela naći odnešenu šlapu.
A ja kada nabavim novi par, poućena iskustvom držam ga unutar kući.Samo to traje par dana, i opet završe ispred vrata.
Danas razmišljam dali sam izgubila sposobnost učenja na greškama ili uživam u tome? Ako ne mogu naućiti se da budem praktićna i razumna sa šlapima, kako ču se naućiti da i svoje srce držim čvrsto zaključano , da ne ostavljam ga vani nadohvat prolaznicima,kada to ne znam napraviti sa obićnima šlapama.Najednostavnije bi bilo da naućim se hodati bosa, kada stopala ogrube, više neće zaboljeti kada nagazim kamenčič, neću jako osjetiti nladnoću ili toplinu.
I odmah mi pada napamet komentar mojej mame : pa kada češ opametiti se ?I ja se pitam, kada ?

nemoj mumu...ostani takva kakva jesi...neogrubjela :))

bok curica,,

mah,mah za mumuu

ćuj mumu....dugo san razmišljo o tvom problemu..... a da ih vežeš s lancem pod ključ?