The restaurant at the end of the multiverse

Ima jedna rupa gore na ćošku krova, gnijezde se vrapci u njoj. Žlijeb je odmah iznad, tako da svako malo neki vrabac padne unutra i otkotura se dolje.

I tako nešto cvililo i ružilo u žlijebu, stari ga rastavio, a unutra ništa. Cvili i cvrkuće to čudo i dalje iznutra, iz koljena ispod zemlje. Jadna ptičica...

Gurne stari ruku unutra, zamalo uhvati, ali štanga, pobježe...

Osluhnem ja malo bolje, i skužim da to uopće nije cvrkut, već cvilež, uz nekakvo škrgutanje. Kanta vode i 'đenja.

Naravoučenije: bolje je riskirati krepanog vrapca nego ugriz štakora.