BABY, COME BACK!

opraštam se od tolike uzaludnosti. Iskapila sam baileys, nije ga bilo niti dva prsta. Uzaludnosti čovjeka ka čovjeku. Ženi ka muškarcu.  U stvari već sam se davno oprostila, sada samo zapisujem. I otpisujem. Iako nedovoljno. Jer eto opet ne mogu spavati. Kad god se sretnem sa svojom ljudskošću (a to je još uvijek tako često) ne mogu spavati. Jer kao da žalim za cijelim čovječanstvom, ovim univerzumom koji nam najčešće nije dao da se razumijemo, da se volimo, da budemo. Svako malo spotaknem se na neku ljudsku glupost. Ali navikneš se, to je kao tramvaj i…kondukter. Ne možeš se voziti a da ne sretneš konduktera. Ali zar svaka vožnja mora biti…fijasko? Zar svaka stanica mora biti….orwelowa pustinja. Iako one pustinjske dine tak dobro zvuče u izvedbi simple red. Plavo oko i crvena rudlava kosa….ali, ništa nije nepromjenjivo. Dok smo živi. Al kad umremo, nema nas više. A ponekad umremo i u nečijem srcu. Umu čak. A ponekad nas i ubiju. U tom svom srcu i umu. Stari samuraji činili su to vrlo vješto…harakiri. Ne znam kako boli ova stvarna smrt. Ona virtualna u nečijoj (ili mojoj) glavi boli jako. Nikad nisam mogla pokapati žive ljude. Uvijek sam se morala dugo i puno opraštati od njih. U svojim čuvenim pismima. Ljubavnim i prijateljskim. Dugo već ne stavljam vrpce. Iako su pisma sve rjeđa. I uglavnom ih prepisujem. I rijetko, sve rjeđe ih čitam. No, jednom uz kamin…u našoj brvnari iz mašte, čitat ću ih ponovo. Tada ih zasigurno više neću pisati. Osim možda prigovore za loše ispostavljene račune komunalija i ostalih troškova. Trošne brvnare. I potrošenog života!

woooow, nerijetko optimistični i životvorni blog..Bravo. (ni ja nemrem spavati kad se sretnem sa svojom "ljudskošću"..Smrtno se uplašim,zato... ha ha)

rijetko a ne nerijetko, sto mu pogrešaka!..

eterni, trebala sam već davno naučit kad se vozim tramvajem da ću sresti...konduktera. but, jebu me...prelazi! zna li netko kaj su to prelazi u tramvajskom smislu?

izgleda da ju neću dočekati...rekli su negdje pred jutro. a dugo već nema ovdje ljudi koji bi me držali budnom...do jutra!

danass više nema konduktera ni prelaza u tramvajskom smislu. Kaj ti još živiš u sedamdesetim..Prelaze su zmislili zato da bi kondukteri imali kaj delat, znaš ono kad su črčkali po karti i udarili štambiljček kaj je bil na vrhu njihove olovke..Prelaz si trebala kupit dok je bilo vrijeme prelaza..recimo , ja sam uvijek tražil prelaz, makar sam znal da ga nebum koristil :DDD

si rekla da te drži budnom tvoja ljudskost, kaj ti sad treba još netko da te drži budnom. Pa odi spat ak si pospana.

ma ja znam da ti znaš za prelaze. i ja znam. al mnogi ne znaju...a niti neće. i to mi žo. jer nije loše imati konduktera pri ruci...kad prelaziš! iz tramvaja u tramvaj, iz veze u vezu, iz firme u firmu...iz života u onaj drugi.mislim stvarni!

nisam pospana, ali nit me netko drži budnom. dakle, što sam...tko sam..kuda lutam...koga molim...laku noć tinu i eternisu

laku noć :)

svaka čast! opet dobivam odgovore. jako dobro napisano. jedno veliko osobno hvala!

dva prsta slabog alkohola nije dost
predji na vodku

Tebibezmene nije lako, ali kome je danas lako, pogotovo kad ne dolazi na Kamenjak!

a gdje da se sakrijemo od sunca na Kamenjaku? u pećini? peostaje opet samo noć :))))))