BABY, COME BACK!

Neki dan gledam kuće, drvene na netu…pa pokazujem frendici a ona meni nato: što će tebi kuća, pa imaš stan. Pa želim kupit kuću i u njoj živjeti! Nađi čovjek  koji ima kuću. Pa ti si svjetska žena, zgodna, pametna, imaš manire...pa mogla bi što hoćeš. Samo da hoćeš (pomislih ja). Pa se pitam zašto neću. Istina, lova mi nikad nije ništa značila u životu, jer da jest…stekla bih je. Ona druga rječca istih slova (love) but potpuno različitog  značenja…e za nju bih…sve dala. I tako minule neke godine, nema više niti love niti love. Pa se pomalo pitam nije li došlo vrijeme da konačno umjesto da se meni useljavaju, ja nađem nekog useljivog. A kako sam razmažena (moj ex je imao jednu od rijetko dobrih osobina kaj me podučio životu na visokoj nozi, but…noga je nogirana) nije lako nekim beskućnicima, besposlenicima i inim iskričarima…otpeljati me na kavu. Jerbo pijem kavu sa šlagom. A tko je vidio u današnje vrijeme piti vino, pravo piće neki beilis , a da nije pivo i očekivati da te neko tvoje muško odvede na ručak, večeru. Jer ti to uobičajeno činiš…barem jednom mjesečno. A tko je tek vidio otići u kino, kazalište..ne daj bože na neku izložbu. Sve to košta,  but…nije stvar do love već je stvar do stila života. Naročito obožavam iskričare koji napišu u profilu…da žive sa stilom. A stil im se svede na to da li spavaju u odvojenim krevetima, sobama ili…hm, možda im supruga obitava na sjevernom a on na južnom polu…pa onda očekuje od mene da mu se uvučem tj. on meni u krevet na južnom polu. A moj krevet je na…sjevernom. I bih ja njega uzela k sebi, but…to bi bilo popodne a ne ujutro ili navečer. Što mogu kad sam još uvijek razvratnica koja voli seks i ljubavne igre…popodne…pa se to produlji do navečer. A po noći ne volim spavati s nekim, dapače…obično izguram dotičnog…na neki drugi ležaj. A kako toga nema u hotelu, ne dolazi u obzir. A on po običaju nema stan, ili ima al je pun (s osobama)  ili prazan (stvarima).Takvi bračni niti ne zaslužuju drugo do li jednokratnu..uporabu. pa onda otrče svojoj dragoj ženici (koja pak zna da je on bio negdje drugdje, but…svi zadovoljni..ona ima lovu i majstora u kući, a on ima zabadav skuhano, peglano…a  seks..ionako mu je dovoljno jednom mjesečno…a od svoje plaćice uvijek može za toliko…zlagati).A sve zbog love…jer da imaju love, mnogi brakovi bi se raspali kao kule od karata…jer ne bi bili zajedno iz higijenskih (čitaj:ekonomskih) razloga već bi tada imali para i mogli si priuštiti pristojan život…za sebe. Pa imati što i koliko hoće…ili pak neće. Pa bi žena mogla platiti majstora a ne bi morala trpiti sexualno nezasitnog ili pak nezanimljivog muža. Pa bi muž mogao imati ženu koja želi i voli seks (to se isto plaća samo indirektno) i ne bi morao moliti za seks. Zapanjila me konstatacija (a srela sam više od pedeset muškraca ovdje na iskrici) koliko njih mora moliti ženu za seks? Što valja uzeti s rezervnom, jer pitam se s kim se onda toliki muškarci sexaju ako ne s nekim (tim) ženama.  To je ponižavajuće…za oboje. I opet dolazim do pesa i konstatacije nije sve za svakoga. Pa tako slobodoumna, materijalno neovisna, pametna, zgodna etc. žena…mora biti sama. Jer one druge…nemreju preživjeti bez svojih…“majstora“!  jedino kaj još nisam uspjela odgonetnuti tko kim manipulira ili još bolje…tko kime (ili čime)…ne! Što mogu kad mi je che bio…uzor! Pa me naučio da je muškarac….drug, prijatelj, ljubavnik, intelektualni partner…a ne…sam svoj majstor! A po pitanju muškaraca svakim danom sve više napredujem…od čovjeka ka…! Čak toliko da što više pišem o ženi, oni sve više misle da sam…vanzemaljac! a na nekoj mojoj planeti lova valjda nije jedino sredstvo kojom se mjeri cijena ničega a vrijednost svačega....već je možda love....preduvjet za taj planet. but, možda je to ipak planet...majmuna a ne ljudi? (zapisano, objavljeno 30/07/2009 by nike)
 
gotovo će godina dana...nisam znala da ću citirati samu sebe...again. nije nekim povodom, nije tebi upućeno...samo mi se nekako nije pisalo, pa je valjalo posegnuti u...dogodilo se na današnji dan. nije baš tako, ali slično. a najviše me veseli (mrzim biti u pravu) kaj je gotovo sve isto kak je i bilo...još i gore. tad sam još mislila da postoji neki planet, a sada znam da je u pitanju prije...daleka galaktika! 
 
 
 

kaj si došla baš sad kad je ovaj peniks tu sad će te jebat u zdrav

tko o čemu, mnogi tupiše o ničemu -ali menibezvas tupi i pili o drvenim kućama!?

bara, taj čovjek je jadan zato kaj tako zgodna i pametna žena mu je poput...oaze. se razme, on je pustinja! tak je to s fata morganom!

je pustinja u kojoj ni penis ni zrasel heheh

prste svejedno odmakni od struje......frizura samo sto ne poleti..;);)Sa stilom

bara, ima tamo u bistri puno drvenih kuća kaj ne? a btw uvijek sam se pitala zakaj je jal i zavist jači motiv od bilo kojeg drugog? ja bih baš voljela sretati ljude koji su bolji od mene...u svakom ili nekom pogledu. tada bih mogla oplemeniti i sebe..i ponešto naučiti...za druge. uvijek sam voljela dijeliti...sebe! ha ha sad će ipe to skomentirat sigurno?

PIAR, baš se spremam frizeru...al ne naviklat, već zravnat! kak ne bi bila na 220!

Ma to ti tak je u ljubavi, uvijek :), ali siguran sam da ćeš ipak, kad-tad, naići na onog pravog... i uživati u svojoj brvnari na jezeru :)

... to uostalom jako dobro znaš i sama :)

eto nje opet sa drvenom kućicom!? valjda je kao štene bila zatvorena u takvoj?!

ipe, neki štenci su poželjniji no...ljudi! a i bolje žive...i imaju više ljubavi. a btw ljudi koji su se rodili u gradu i odrasli na asfaltu, teže drvenim kućama i selu. oni drugi...upravo sam jednog srela jučer u liftu....pa scenario ide vako:

meni pune ruke dviju vrećica iz pet shopa, lajna i pesica sa zamotanim nožicama...vide se bandaže. a dva muškarca (jedan mlad a drugi mlađi) i ne samo da nisu otvorili vrata (koja sam ja morala otključat) a vidjeli me kroz staklo...već...kad sam ja otključala...dolazi lift, njih dvojica ulaze ispred mene...i ne samo da mi ne drže vrata, već samo što mi ne zalupiše vrata od lifta pred nosom...

a moja jezičina potom u liftu reče: hvala...što mi niste zalupili vrata pred nosom...a onaj grmalj meni...pa on ima punu glavu problema..ne zna o čemu više da razmišlja...a ja nato...pa u zagrebu i hr se o takvim stvarima ne razmišlja...to se naoprosto čini..pridrži ženi vrata i pusti ženu...ispred. a ubosni se o tome vjerojatno i...razmišlja.

ima drvenih kleti i na lepom su mestu

se razme, naglasak je bio upravo taj...do do do do! e da...on nato meni veli...pa žena ak ima pedeset godina misli da se to mora...otvorit vrata...a ne mora...pa sam ostala bez teksta. ja koja treniram druge kak da pričaju...

naglasak/akcent / iz ove priče jest u tome, da ti nisu otvorili vrata lifta/stana!? i ti si sada jakoo uvrijeđena radi toga? e, pa vidi -zaključili su da nisi suviše privlačna i vitka, zgodna-pa su ostali ravnodušni. s druge strane, zaključili su da si -iako debela i masna -opet dovoljno sposobna otvoriti sva ta vrata i sama.

ti đej, ja sam dvojicu pravih već spremila. pa više ne tražim prave. nek oni nađu mene. čak se pomalo sad igram i...žmurke!

sviriš kurcu ipenaks

ype, ti se ljepšoj ženi nisi u životu bio u stanju obratiti...pa nemaš pojma kaj to je. al eto, ispunjavam i tebi želju...samo ti...opći..sa mnom! dobrohotna sam danas....štenica iz kućice mi je dobro...prizdravlja!

nisam žena koja se vrijeđa ak joj neki primitivac izbosne ne otvori vrata već se ugura ispred nje...samo konsttiram i navodim razloge zašto valja gledati...brvnare. kako što prije otić iz ovog primitivnog grada kojeg su zapsojeli...barbari. ali ne oni moji plavi sa sjevera već oni crni...s juga!

ali zalud, kao i obično zadnje vrijeme ovdje na ovom mjestu...dobar tekst prođe nezamijećeno...kao i obično...priča se o nečem drugom. jer kad bi krave počele pričati o šarama shvatile bi da su...krave! pa tako i mi ovdje...kad bismo doista počeli pričati o sebi...shvatili bismo kak smo...hm...laku noć, rvati! veliki i mali..ne vrijedi vam ne samo pisati velko slovo već ne pisati ni ono prvo....proglasit ću...exteritorijalnost...svoju državu u svom stanu!

a ti ovo gore smatraš DOBRIM TEKSTOM?! ha, ha, ha..nisi ti vidjela dobar tekst, kao niti dobru ženu!