BABY, COME BACK!

volim kad ljudi umisle kak znaju što je pisac htio reći (osobito one stručne koji su tumači misli nekog goethea jer oni točno znaju kaj je on htio reći) i bedasto mi dođe kad mi ljudi ovdje kažu da stvarno znaju čitajući me...bla,bla... kak ja gledam...jer iako čitaš što pišem...pisanje je često fikcija. ali i stvarnost. gdje jedno prestaje a drugo počinje..često ni sama ne znam? no, ne znam zašto većina misli da ja mislim da su ljudi ovdje nesretni...pa tako i ja s njima? dapače, mislim da su manje nesretni nego oni drugi...koji glume sretne u reali i nisu tu. ovi kaj su tu imali su muda priznati da to baš i nisu..pa su samim time sretniji! ali...što je sreća? za onog domoroca u africi...gledati mrave! za nekog hercegovca u metorpoli...mobitelirati s rođom? tvoja sreća je tvoja...moju ostavi meni. sa mnom! volim pisati i često mi netko posluži samo kao motiv i objekt za moje pisanje...nema ničeg osobnog)! pa tako i ova poruka tebi...samo je objekt na kojem subjekt izražava sebe. ili tebe! što je stvarnost a što zrcalo...ne bih sada. ta na poslu sam...

a tu nemam...ogledalo! al imam prozor...i vrata...idem van! znaš, i ja se veselim današnjem ručku...

Ženo, pročitaj si blog prije ovog.. nisam ti ga ja pisala.. Tek sada shvatih da se na iskrici ne kaže izmišljotina nego fikcija. Ili kad hoćeš demantirati prije napisano samo to proglasiš fikcijom. Nego.. ne vjerujem da nekog ovdje zanimaš do te mjere da će vagati tvoje blogove što je u njima izmišljeno (pardončeka..fikcija), a što stvarno. I opet se vrati svom prethodnom blogu.. gdje se osvrćeš na ljude koji ne pričaju o svom životu. Mogli bi malo fikcije.. :)

kako si danas, debela?!opet si nezadovoljna nečim??

uvijek sam voljela tumače svojih misli, pisanja, priča...inače bez njih ne bih znala tko sam? ali ego je vražja stvar. mi vodenjaci smo tak ozbiljni po tom pitanju da...skinemo šešir i odemo!ego ostane...sam! pa nek se koprca, tko ga jebe! sve to ionako odnese sava...nizvodno do...siska!