kurčeva kijavica

 
Neki dan, donese Ona sat. Kupila ga negdje na buvljaku. Lijep, starinski sat na navijanje. Ima i zvono. Uljudno sam se divio. Mislim se , kog ce nam k. sat, sat na navijanje. Na kompu imam sat, na mobu sat, u autu sat, na uzglavlju sat,,,
- Hoćeš li zabušiti jedan tipal da go objesimo ? 
_ Ne mogu sad, pregledavam patente na usa patentnom uredu (dva prozora na iskonu, jedan na iskrici + nadzirem imf).                            
-Ma daj, šta ti je to, časak , ja sam donijela bušilicu i tiple.                
-Dolazim (uredno otipkam brbove na sve prozore).
 Stvarno je sat lijep i star. Mehanički, na navijanje. U crno lakirana drvena kutija. Jedino što ga se mora navijati svako 7 dana. Čak sam se navikao i na njegovu zvonjavu. No obuzela me nelagoda. Slutio sam demona u njemu.
Nakon tjedan dana, stao sat.
-Ajde, molim te, navij sat.                                                                    
- Navij ga sama , pa nije opruga tolko tvrda.                                       
-Ne mogu dohvatiti, premala sam .                                                     
- Uzmi stolicu.                                                                                      
- Stolice si ti sve rasklimao, bojim se.
Dobrano već bijesan i na Nju i na sat , jednostavno pogasim sve prozore. Zaglumit cu nestanak struje.
Navijem sat, ima sladak ključ, zabode se u rupu na  brojčaniku. Lako se vrti.
Konektiram se, iskoče prozori. Živa frka. S kojom si, ti me zapsotavljaš, kenj, kenj,,,
U to Ona:
-Treba  naštimati sat na točno vrijeme, kasni kvarat ure...
- Da draga!
Ostavim ove na prozorima bez riječi.
Ona mi je već namjestila stolicu.  Popnem se , stvarno je klimava.
Tad mi , ko munja sine  misao, zaglumit ću pad i razbit sat.  Nisam do kraja ni smislio plan, već sam izgubio ravnotežu. Sad padam. Definitivno padam, bez glume. Instinktivno se hvatam za sat. Strgao sam ga sa kukice. Letimo zajedno. U padu ga odbacim na kauč. Prostrem se kolko sam težak i širok. Sat udari u kauč i kao od opruge se odbije menI u ledja, najšiljatijim dijelom. Zabolilo me.Gadno.
Dohvatim ga. Pomućena razuma, gledam u brojčanik. Iz stakla, zrcali mi se slika i prilika živog Đavola. Zakrvavljen pogled, lice u grču,  ceri se. Sekund kasnije, đavo iz stakla me udario glavom. Razletilo se staklo, đavola nestalo. Tad sam uzvratio. Jednom. Drugi put.  U rukama ostala samo po jedna bočna stranica. Odbacio sam to smeće iz ruku. Prekrstio se. Ona me gledala brižno. Niotkud, u rukama joj se stvorila prva pmoć. Nježno je skupljala krv i vadila komadiće stakla,,,

:) Pa koji ti je kurac da tak fino pišeš...

u koliko sati se dogodio mili događaj?

hahaha....slatko....naravoučenije: nikad ne gledaj u staklo od sata....ponekad služi kao ogledalo :))))

gos`n se upušta u metafiziku il` napušen otvara prozore..uglavnom dobro piše