Šmrc!
radila sam mjesec dana u jednoj osnovnoj školi kao profa hrvatskoga, na zamjeni, dakako!
I sada je problem što se ona koju sam mijenjala vraća na posao, a ja sam se u tako kratkom vremenu nevjerovatno vezala za tu djecu1
iako su me ponekad nervirala i najrađe bi ih sve poslala u aterinu, čini mi se da sam ih sve zavoljela!
I sada mi je teško...
:((
Nije dobro, ali konstatram da se previše dajem u poslu!
Pa tješim i urazumljavam sebe da sam znala da je to za kratko i u krajnjem slučaju da me takve zamjene čekaju još najmanje godinu dana i da je psihički i emotivno iscrpljujuće svaki put proživljavati ovakav osjećaj,a li ne pomaže!
24.11.2004. u 21:01 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
više ne znam ni pisati, tek sam sada vidjela koliko sam grešaka napravila! Znači, proći će? a kad?
Autor: persona | 24.11.2004. u 21:05 | opcije
ček da odradiš par godina punu satnicu...;)
Autor: pike_TS | 24.11.2004. u 21:22 | opcije
msirena, sve što si navela nije ni malo iskarikirano! dapače, surova stvarnost,a vodiš li se ti to iskustvom ili samo teoretiziraš? mislim, previše si plastično opisala situaciju da bi bila teoretičar! :)
Autor: persona | 24.11.2004. u 22:00 | opcije
Sireno, to je tako plemenito i životno što persona govori. Od strojeva i kompjutora nemaš feedback kakav ti daju ljudi. Sve što je ljudsko je stvarno, kreativno i nadahnjujuće. Persona je dotakla ljubav ....
Autor: pijesak | 24.11.2004. u 22:04 | opcije
pijesak, ti to mene zajeb...a? :(
Autor: persona | 24.11.2004. u 22:06 | opcije
sireno, koliko dugo si u toj struci?
Autor: persona | 24.11.2004. u 22:13 | opcije
Ja sam dobila neku sitnu satnicu za stalno i kaže mi kolega stariji: "Kolegice pazite nemojte tako s entuzijazmom, previše vi to toga, treba penziju dočekati."
Pa kako onda neče se ljudi žaliti na prosvjetare :)
Autor: StellaD | 24.11.2004. u 22:19 | opcije