kolač
Jeste li čuli za poslovicu, "ne može mu kolač na ruku"? Niste.
Bio sam dječačić. Nekih 5 - 6 godina. Došla teta i donijela kolač. Okrugao kolač, toroidna oblika. Tvrd, sa rupom u sredini. Bio sam sretan. U ono doba sam bio željan i bijelog kruha. Mama je pekla nekakav crni ružni ispod peke. Dobio sam kolač. Od sreće, nisam ga odmah počeo jest. Gledao sam ga, divio mu se.
Tad pokušah gurnuti ruku kroz rupu na kolaču. Ne ide. Golema mala šakica. Kako to ??? Donijela mi kolač, koji ne može na ruku. Razbjesnih se. Šta će ona meni donosit kolač koji ne može na ruku. Pokažem vidno nezadovljstvo. Batim nogama. Udarim u plač. Kolač koji mi ne može na ruku!? :((( Nek ga slobodno uzme (teta). Šta će mi takav kolač! Onda ga hitim niz dvorište, bijesan i objestan.
Stiže konjica. Otac. Remen. Vriskovi obojaše guzu u crveno,,,
25.11.2004. u 18:37 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
U međuvremenu si naučio prvo povećati rupu :-)).
Autor: ZlicaOdOpaka | 25.11.2004. u 18:56 | opcije
Lady, jesi li sigurna da je to bila baš boca?
Autor: DEBELKURAC | 25.11.2004. u 19:26 | opcije
nema prstića, nema čokolade :-)))
Autor: _myra_ | 25.11.2004. u 19:41 | opcije