vita brevitas, ars longa

Kad umrem jednog dana
i u groblje me ponesu,
u nepovrat kada odem,
u nebesku raj - adresu
 
nema Sunca ni Mjeseca
u tišini pustog mraka
to je misto bez birtija,
tamburina i sokaka.
 
Kad prestanu prsti moji
da miluju tople skuti,
zategnite tanke žice,
nek tambura ne ušuti.
 
Posadite plavu šljivu
što u jesen kasno zrije,
neka me se sjeti onaj
što rakiju šljivu pije.
 
U njen hlad povedite
moje konje vrane,
pripazite da ne lome
savijene plodne grane.
 
Nek grobove u tišini
skriva noć i magla gusta,
nek verse mmoje kažu
što ne mogu mrtva usta.
 
Sad preda mnom nesta puta
i ne rude plava jutra
Bogu svoju dušu dade,
a vi ćete, možda, sutra. 

...

Samo hvala