kurčeva kijavica

      Dostojevski je, onomad, nesto piškio uz vjetar.  Bunio seljake. Safatala ga careva garda. Osudjen na smrt. Netko pametan šapnu caru,  da ima rusa za vješanje k'o kusih pasa. Dostojevski je jedan. Smiluje se car (car je milostiv). Glasnik donese poruku pred sam čin streljanja. Dostojevski se, da prostite, živ usro. U redu je. Razumljivo, nije to lako.
Nakon   robije i 'Zapisa', iskusan, Dostojevski se raspiše:
-  Valja šibat ruskog seljaka.
Na tu rečenicu sam se tako slatko nasmijao. Odem u šahovski klub. Stigao sam prerano za stalnu ekipu. Za tablom sjedi samo jedan čova. Ono, red neck. Kimne mi. Hoću li igrat? Prihvatim.
Šahisti su čudna nacija. Svaki je pomalo trknut. Mora imat "ono" nešto (inače ne bi igrao šah).  Pod dojmom rečenice, uz svaki potez,  recitiram:
-   Valja šibat ruskog seljaka.
Igra se. Jedan nula za mene. Valja šibat ruskog seljaka. Dva nula za mene. Čovjek ne diže pogleda. Tri nula za mene. Valja šibat ruskog seljaka. Uz svaki božji potez, ja ponavljam taj stih. Četri nula za mene. Zacrvenila se šija. Pet nula. Valja šibat ruskog seljaka. Šest nula. Sav se uvukao u ramena,  crveno i lice i uši,,,
Šest jedan. Valja šibat ruskog seljaka. Čini mi se da malo lakše diše. Šest šest. Prorijedili se moji stihovi.  Sedam šest za njega!
Podigne konačno glavu, i na čistom ruskom:
-   Sad ćemo vidjeti, tko je seljak a tko rus!
 

,,,a u oku blista suza,,, žena je najljepša kad plače od sreće,,,

WOW...Debeli!
Ma ti i na Dostojevskog...i to onak pučki! :)))
Ak se ne bum sad tu raspisala, ti ćeš svakak razumjeti moje razloge!
Mislim, ne bi bila fora, kaj ne!