misli

Kako se osjećam ovih dana,doslovno krepavam,život mi se raspada...To znam već duže vremena,muče me misli,osobe,događaji  koje iskreno pokušavam zaboraviti.Tjeram sve od sebe.Ne živim život koji sam htio,jako sam nesretan,a to me već dugo muči. Pa i u vezama nisam bio sretan...Ono što mene pokreće to nitko ne zna. Ljudi me prebrzo ocijene i sude.
 
Bojim se da od nekih šokova u životu ne morem doći sebi. Tjeram sve od sebe,obitelj...sve ono meni nekada bitno...Ne funkconiram nikako, osim seksulani odnosi gdje sam olfa jebač jer ženu kidam skroz bez osjećaja a ne uživam nikako...nikako...
 
Gledam ove mlade žene oko sebe,tako mlado i zgodno...misle vražice...koliko neke želim,tako i ne želim...vezati ću se i onda sam najebao...to znam...
Ne mogu biti s nekim ak ga ne volim...
 
Borim se s sobom dugo,htio sam ženu,djecu a sada komunikaciju preferiram s zrelijim ženama,imao sam žena,iskreno par ...desetaka... jedino jedan sex pamtim,onaj u Vrbanima ---da žena more tak muškaraca oduzeti...nemam pojma,možda sam i osjećao neš prema njoj...ali sam bio kao nafiksan poslije nje...
 
To mi pada na pamet,sada...gluposti...malo sam bolestan,imam temperaturu...
 
Sinoć sam tražio pjevačicu crne kose,jake kose...plavih očiju....nisam je našao..
Nju želim jako...iako sam ju nedavno dirao po bedrima i šlatao...moje oči i njene oči su se našle...to mi nekak rijetkost da me netko tako jako privuče na prvi pogled...tražim je...
 
Bio sam jako ljut što je nisam našao,trijeznio se na šanku...dok su cajke derale...pjesme za moju dušu... pjevač vikao moje ime ;za mene; jeste da je frend platio ali... slatko...da netko za mene neš čini...
 
Imam svega par prijatelja kojima vjerujem, pomagali su mi u jednom periodu,tješili me;pomogli mi, inače nisam ljubitelj ljudi...oni su dvolični i jadni...
 
Koje lice mi je lijepo;jako mi je lijepa jedna mlada kolegica;prekrasno i seksi stvorenje;noćna mora za svakog muškarca??
Pomalo mislim ,neću se oženiti i imati djecu...
 
Mada mislim,želim dvije kćeri; to je za muškog nemoguća misija;meni nije ni jedna žena bitna; bar sada; možda me strah od odnosa;veze; ne znam;
Ono naletiš na par ekstrema?Uffff
Zašto ja?
Što sam skrivio?
Kome?
Zašto?
 
Zašto me neke stvari ne puštaju,puste me pa me opet napadnu; nije u redu;nije fer...pokajao sam se i previše,a napatio da ne pričam?
 
Iako su me često obuzimale  misli samoubojstva,to nije moj stil;mada je nekad bilo to lakše?nadam se;kao katolik ;vjernik ne smijem oduzeti svoj život ali ga smijem dati za drugoga;dao sam sve pa zašto i ne to:a i obitelj bi to lijepo primila;
 
Netko me je razočarao u obitelji,jako... jako..
Bojim se da i te veze pucaju...
 
Ne želim sada nikoga i ne trebam nikoga,znam da tražim utjehu u krivim ženama, to nisu žene za mene,a i to nisam ja...
 
Mislim zašto ne pronalazim pravu ženu?Ono da neš vrijedi? Uvijek neki klinac više vidim a nisam slijep,zašto?
 
Pri jednom prekidu sam bio s ženom;koje sam se pomalo bojao ali je bila meni jebozovna,imala je dijete od prije...dobra duša...ali ja sam tada bio izgubljena duša kao i danas...
 
Ovaj život nisam htio...nosim krunicu i  molim se dosta?Iskreno...Veze?Možda i dolazi neki strah...možda postajem nesposoban voljeti? Možda...
Možda se danas tako osjećam jer sam bolestan...jako...
 
Tuš,wc povraćanje...niš mi se ne jede...krepavam...a nije alkohol ili neš drugo?
 
Danas mi poznanica kaže;imam karcinom...uffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffffff
 
Ne kužim zašto ovaj posao radim; opet sam zajebao;moja volja za mjenjanjem i isticanje; sve što taknem sranje?
Bem ti,gdje sad da idem u Split,Osijek?
 
A ću najebatiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
Već jesam....................
 
Jedna žena me malo koštala,uzeo pare od nekih zelenaša,sad nosim štoljpi sa sobom; a jebati ću im mater; ak me ne roknu prije...
 
Klinac;
 
Ne znam sam kaj ću više napraviti;ali neš me dostigne;sjebao sam na toliko frontova; da će negdje morati napasti;
 
A bem ti,netko će za me reći da sam bio ok,mislim...
 
 

20.09.2010. u 0:25   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

aleluja

Autor: stupid7   |   20.09.2010. u 0:32   |   opcije


nemoj sasvim odbaciti modernu medicinu. antidepresivi nekad doista djeluju, kao i antibiotici

Autor: goldikox   |   20.09.2010. u 0:58   |   opcije


Dodaj komentar