ujutro alapača, navečer romantična udavača:))

Ja sam samo netko koga znaš.I nemam svoje boje, osim tamnih sjenki koje me beskrajnom vjernošću prate već desetljećima.
Ponekad se zarumenim.Jarko crveno.Od stida.Zbog tijela koje izmičr kontroli u tvojoj blizini.
Ponekad sam plava.Od neba.Tvog oka.
Pozelenim utkujući sr s rijekom ili roneći do morskih algi.
Ja san samo netko koga znaš.I nemam svoj zvuk.
Zašumorim ponekad uz jesenje lišće, koje razgrću tvoje stope. U dolasku.I odlasku.
I zapjevam notama koje tkaš dodirima na nevidljivim i tananim strunama moje kože.
Ponekad sam tiha.Kao magla. Kao tiha noć.
Ponekad šutim, poput Vesne;
"...a stablo je još tu.

I ne ududi se
zatreperiti lišćem."

...krasno....

fala:))

super

tnx borise:))

..jako lijepo..

:))))

eto, kad netko napiše nešto lijepo, onda se zapravo nema što reći.. osim uživati u osjećajima i tišini nakon pročitanog:)

e moja p.ž::::)))pusa:))

divno

pozz draga surp :))))

poz, prijekišna:))) si dobro?

ja se topiiiiiiiiiiiim

da donesem moču?:))

ja sam milimetar od savršenstva...hahhahhaha...:)))

hahaha, koliki su samo ti milimetri.....

počela je kiša

surpi jel to ti pišeš....?

pišem. nalivperom:)))

Surp, šta reć..! Predivno :))

Imam i ja nalivpero.....

tnx, dop:))

pa piši nježni:))

Šta mi znaći nalivpero kad nemam inspiracije.... a nema ni tinte.....)

moraš nać muzu:)))

Eh da.... lako tebi ti imaš "muzu"...

hehe, imam muzu muškog roda:))

Znam to, zato i kažem.... kad nisi htjela biti moja.....:(

Takvu te znam

sad ću ja puknit blog da tražim muzu ženskog roda...

he nešto se ne sjećam da si me pitao:))