da mi je vratiti vrijeme unatrag, da prebijem onog šmokljana iz 7 d, što je sada gradonačelNIK..
dosadno mi je doma, ubija me dosada, ubija me svaki dan, ubija me lagano, uvik kad sam sam....više mi se neda zvat nasumice telefonom ljude i lagat da im je netko doživio saobraćajnu nezgodu i uginuo..ne zovu mi se ni vatrogasci da je požar u nekoj ulici, policija mi se ne zove, znaju sve moje brojeve..ne zove mi se ni vrući telefoni da špotam te kuje što dahću i stenju na slušalicu..ne zove mi se ni svećeNIK obližnje crkve, da mu jebem mater popovsku, lopovsku, lažovsku, kurvarsku.. i kaj da delam..nos sam isčačkao, nokte izgrizo do krvi, izdrkao sam već sedmi put, neda mi se više.. ne podmeće mi se požar, već sam sve užgao, a požar po danu nije požar, daleko je još mrak..da šutam mace i peseke po ulici, za to trebam izaći van, a to mi se neda..djecu i ženu sam već premlatio i potjero čeprkat po kontejnerima..a šta sada..?? onda ugledam jedan zalutali shpageti od ručka na stolu..uzmem taj shpageti, našminkam mu oči, namažem usnice, obućem u mini grudnjak i gaćice..čuj špageti, jel oš da drkam na te..špageti čuti, ni da bekne..jebem ti mater mutavu, kaj ne pričaš sa mnom budaletino..špageti i dalje blene i šuti..iznerviran njegovom šutnjom, poblajhao sam mu kosu, izdrko i zasipao ga svršotinom, ali on i dalje čuti..onda ga stavim u krilo, pročitam mu novine.. kako se nadmeni Sanader samouvjereno vratio na mjesto zločina..e to ga je iznerviralo i progovori mutavac..samo je prosiktao, a tko donese vamo na Balkan špagete iz moje Italije...mama mia, picolo, grande, amore mia..bonđorno Italia, bonđorno Marija, špageti western, Đuliano Đema, la dolce vita.. njam, njam, mljac, mljac, više nije pričo, progutao sam ga..mater ti talijansku, ti ćeš jebat nas rvate..Trst je naš, a uskoro i Đenova, Udine, Verona, Venecija, Rim, Palermo, Milano, Sicilija i Patagonija.
04.10.2010. u 13:51 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar