DayWalker

Remiza je totalno dobar kvart. Nije to ni tak mali kvart, al opet se nekak svi znaju, ak niš drugo, onda su barem na "bok". Izlazim iz zgrade i stisnem se. Šljiva je, baš sam mogel obući i duge gaće. Nekak bum zdržal do birtije, tam je valjda toplo. Kupujem pljuge kod lokalnog švercera, koji psuje muriju. Baš su se na njega zakačili. Fala bogu, a kaj ja tu mogu? Da me murija sad vidi, bogme bi i ja najebal. Kaj ćeš kad je kod Štefa skoro duplo jeftinije nego na kiosku. Do kioska se ipak mora jer Štef ne prodaje Jutarnji. Spuštam se prek mostića na Ljubljanicu. "Srebrna lula" je jedna od onih kvartovskih birtija kaj ne izgledaju bogzna kak, al kad jednom uđeš u nju teško se rješavaš ovisnosti. Na ulazu me zapuhne težak miris dima, valjda još onog od jučer. U Luli ventilacija nije nikad radila kak spada pa ujutro, kad uđeš, ne trebaš palit čik, samo duboko udahneš. Na šanku jutarnja ekipa. Miro je obrtnik, postavlja viseće stropove, ima ženu i troje djece i uvijek se prisjeća kak je to nekad bilo na Remki. Dugi i Miljac rade kod njega i stalno ga jebu za razne ženske kod kojih su postavljali.
-Miro se sjećaš one iz Elektrike? Stalno se nekaj motala oko tebe.