Kroj
Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima.
Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog.
Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu,
neću te sa sebe skidati.
Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše.
I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.
Zašivaću te vetrom.
Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom.
Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.
Ljubav je čišćenje nekim.
Ljubav je nečiji miris,
sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog.
Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.
Miroslav Antić
20.10.2010. u 22:04 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar