Jupije Jupije Jupije ...ako imaš malog onda radije Neeee

. ....prepustit ću se jednom i neću biti tvrdoglava, valjda ćemo do nekuda stići......moj život i ja






Guanta

Tako je! Pusti ga da te nosi...i vodi :))) Iznenadit ćeš se gdje ćeš stići. :)

istina Dop...samo da ne bude neugodno iznenađenje, tih mi je malo to much..

Ako i dojdu, bit će sitna. :)) Samo se prepusti i vjeruj mu. Životu. :))) Često mi sami sebe zakočimo, a on nam nuuuudi obilje toga. :)

nemreš ti protiv glave,,tvrde,,

Stvarno ne ide ništa na silu, kada god sam rekla : E baš ću...to Baš mi se obilo o glavu

Glava se smekša vremenom Marni..

uvijek se nekuda stigne, na vrijeme ili zakasniš, nebitno je!

moja se smekša ak ju namačem,,,,
tvoja je bome tvrda,nepromjenjiva

bolje je ponekada i zakasniti nego požurivati život

je, i ja sam se prepustil Životu, pa mi je u jednom trenutku rekao: "Nisam ja za tebe"..Otad ga silujem bjesomučno, nemre on sa mnom tak razgovarat..ne odustaj od silovanja Guanta, s tim mangupom i nemreš drugačije, pusti kaj Dopaminka priča. To su new age fore, pa nismo djeca:DDDSorry dopaminka:)

heh heh...Marn..što bih ja na tu tvoju konstataciju trebala odgovoriti??? Šutim kako zalivena

Et dragi...kad god sam ga pokušala silovati osjećala sam se na kraju silovana ja. Stekla sam nekakvo strahopoštovanje prema gospodinu Životu pa se ne usuđujem više

Gunata, pusti kaj eternis priča...:DDDDD (oprosti, eternis)...sam se ti komodaj u svom životu, a on nek ti ga kreira..Zabavno je vidjeti što ti nosi :))))

zivotu treba reći DA. I sada se postvlja pitanje, je li to silovanje? Ja mislim da nije.

Riskirat ću puštajući Životu da piše moj scenarij

ne ne i ne: ostajem kod tvrdnje. Ne treba silovati ljude, ali Život se mora silovati, tak nas uče od djetinjstva..I prečesto iskreni impuls života i srca vodi u životnu nesreću..Kaj to znači onda"prepustiti se Životu"?..Sasvim sam ozbiljan.Kojem životu...Mrmljati stalno "Oče budi tvoja volja", mantrati Om, dajte cure podučite me kaj je to prepuštanje životu i divnom planu koji postoji za nas, a mi se, eto, otimamo...

Slušaj Et...ono malo dobrih stvari koje su me zadesile u životu došle su neočekivano u trenutku kada mi to ne bi niti palo na pamet.

i kaj s tim dokazuješ Guanta?

što god sam sama izrežirala u životu..pojela sam ovno s velikim G na početku

A kaj je sa lošim stvarima koje su se neočekivano dogodile? Ili takvih nemaš?

Da život treba živjeti bez nekakvih očekivanja..pa što god donese donese---

Et..loše ništa ne priželjkuješ, samo dobre stvari. S lošima koje dođu se pomiriš a dobre očekuješ svaki dan...ali ti paketi tako rijetko dođu a ti u svojim željama možeš sagorjeti ne dočekavši ih nikada

Možda je tvoje jedino prokletstvo tvoj temperament..Možda, kažem..Stvar nije tak jednostavna. Sigurno da je lakše čovjeku sa mirnim temperamentom živjeti "Božju volju".

Istina Eternis...to i jeste moj problem, sve jedem velikim zalogajima i mrzim (oh koja ružna riječ, stvarno ću je počet izbjegavati)
polovična rješenja

I nikako da se naučim živjeti s "neka bude volja tvoja#

Guanta...:) Opet ja...:) ja ti živim tako i pogleđ kulike vedrine ima u me svaki dan. :) Prepuštam mu se i to ti je to :)))

da, nemojmo željeti ništa, ionako je sva patnja upravo tu zbog naših želja..Nek taj vaš hipotetski Život odlučuje umjesto nas..
Bilo bi lijepo kad bi to išlo samo tak kak se mi sjetimo..Tehnike, bejbe, tehnike mi reci....

pišeš....da život treba živjeti bez nekakvih očekivanja..pa što god donese donese...razmišljam o tome.... i ne slazem se.
Nekakva očekivanja trebaju postojati. Mozda te ne čitam dobro, ali čini mi se da si u nekom lošem raspolozenju....ja očekujem da budem sretna i činim sve da to postignem. A sreću mi ne pruza samo priroda, uređenje doma, razgovor sa dragim prijateljima.
Posao i sve što činim svakodnevno...ja hoću VIŠE

Dam svakome koji me nauči tehnici življenja i razmišljanja...Halelujah

ha ha ha, to se zove već "jeftino dam"

NEZNAM , da li bi dala svakome tko bi te naučio, jer zivot nije misliti da daješ, nego dati.
A da bi dala, bilo što nekome, prvo moraš sebi reći dajem. DAJEM si šansu. Da hodam i da padam, i da se igram na tom neravnom zivotu hodanja i padanja, ustajanja uvijek sa novom snagom, i zeljom da ponovo padneš.

Zivot je igra.

Igro, danas sam čula kako moram živjeti po nekakvom skrojenom životu kako mi država, NAROD I ZAKON NALAŽE...TO ME UBILO U POJAM. Jesam, u jako sam lošem raspoloženju i osjećam se kao osoba trećeg reda. Ne želim to ovdje komentirati jer je stvar vrlo složena, o tome nitko u ovoj državi ne želi...ustvari nema hrabrosti pisati u novinama. Ono što bi za mene bilo najbolje je zabiti se u rupu...onda bi ova država i narod i ustav bili zadovoljniji...a spasila bih sve kada bih Krepala...to bi onda spasilo i ovu Hrvatsku...a toliko sam bila ponosna jer sam se ovdje rodila. Sada joj više ne trebam

guanta ta koji k. ti radi država? pa država to smo...mi? ili sam ja još veća budala od tebe pa vjerujem da...nisam!

Nekak mi se čini da nemamo svi podjednaku podršku tog vašeg "Života", i to nije uvjetovano našim očekivanjima ili neočekivanjima..Sve je u glavi. I u genimja..Moš se frigat ak si bolestan ili hendikepiran, ak dobiješ koleru..Ili te stvari ne pogađaju ljude koji su se ""prepustili Životau"?

Država...to više nisam ja...svakako nisam jedna od onih koji čine državu. Mogli su me jednostavno spaliti na lomači kako to rade u Indiji. Ovako kao da mi netko čupa komad mesa dan po dan...

ah sorry, ja sam još u starom filmu, vidim da je diskusija dobila nove dimenzije..

Eternis...jednostavno je. Prihvatiš sebe i svoje gene i svoje Ja...:)) I ustaneš se ujutro i živiš....i raduješ se tome...:)

pa dobro Gu kaj se dogodilo?

Mah...pusti Et...bljak...a i blog kada bih napislala ne bi ništa promijenilo...možda bi ga i obrisali...

Dop, lijepo od tebe, ali meni svejedno...Meni su upravo takve misli silovanje Života i realnosti egzistencije koja u konačnici ne mari za te stvari. Zar ne..Preglup sam za samozavaravanja takve vrste.

Ima Et pravo...Kako se veseliti danu samo zato što je svanulo jutro??? Pa nisam ameba

dopamin, prodaj to hotentotima! kad sam u kurcu onda sam...i nema pomoći. a opet, kada letim i lebdim...boli me isti taj za bilo kaj i koga? samo treba imati muda i to priznati. ta kako bi se digli ako nismo pali...ti kao da hoćeš reć da je sve ravna crta...nema uspona i padova, želja i žudnje...strahova o ispunjenju do...ispunjenja? razočaranja....ak je tak pa ti si onda...budha!

gu..napiši ako te jako svrbi....možda ćeš u komentarima pročitati razmišljanja koja su slična tvojima i bit će ti barem prividno lakše.

Ne bih Mei...kada smo zvali novinare (jer nisam jedina) niti jedan se nije usudio pisati o tome. Ponekada se osjećam kao u vrijeme Informbiroa...mada to nisam osjetila još na svojoj koži ali iz svjedočenja nekih mojih poznanica...grozno

odi na pvt. gu :)

Nemoćna sam često. Ljuta prečesto. Frustrirana. Gasim TV, polupam ga pa kupim novi. Vrištim. Siromašna sam materijalno, hoću imati malo da zivim. A nemam. Pa zelim više. Pa mi nedaju. Pa trošim na novine. Pa ih pokidam u komadiće. Pa šutim. Onda kazem što mislim. Pa sam u kazni. A hoću više. Ali neću Krepati. Iz inata.

Allo, allo...

gu, ta nije valjda da si i ti jedna od uši iz otvorenog pisma rudanice kosorici o svim ušima tj. švicarcima?

za one koji nemaju pojma o čemu pričam...evo tink
http://www.rudan.info/